14-09-2019 17:33 Издвојено Србија Политика

"У замену за део косовске територије Србија би добила излазак на море", ово је у најкраћим цртама предлог Грегора Коплиа, директора Института за стратешке студије у Вашингтону, за решење косовског питања који је током протекле недеље подигао прашину у делу јавности.

Вучић и Тачи (Фото: Јутјуб)

Наиме, Копли сматра да када би се Србији вратио онај део Косова и Метохије, где је већински српско становништво и када би био направљен коридор до западне Албаније, како би Србија добила излаз на море, "онда бисмо имали добитну комбинацију између Србије и Албанаца, било оних са Косова, било оних из Албаније".

Копли је износећи своје виђење разрешења "косовског чвора" истакао како је овакав предлог стварања границе између Срба и Алабанаца, идеја Харија Трумана, која датира још давне 1919. године.

Иако је Копли гостујући у Дневнику 2 БН ТВ изнео идеју о којој се у дипломатским круговима говорило још пре једног века, она данас никако није би била применљива и остаје у фиоци невероватних предлога за решење косовског питања.

Неодрживо решење које можда "примамљиво" звучи

- Овакво решење не би било одрживо, имајући у виду да би подразумевало да Србија добије чисто албанску територију на приморју у Албанији, чије би становништво дефинитивно било негативно расположено према томе да буде део српске државе, а и било какав коридор кроз чисто албанске средине био би тешко одржив - каже за "Блиц" политиколог Милан Крстић и додаје да оваква "нова подела" не би могла да успе ни због етничког састава становништва.

- Такође, оваква размена без етничког и дубљег историјског утемељења тешко да би била прихваћена у данашњој међународној заједници, а и овај предлог делује прилично сензационалистички и неутемељено, нарочито јер није уопште јасна историјска аналогија коју је аутор предлога изнео - наводи Крсић.

Нејасна историјска анлогија коју је Копли изнео

Наиме, према историјским подацима Хари Труман те 1919. године коју Копли помиње, није био председник САД-а него је ту фунцкију обавља Вудро Вилсон, а Труман је постао председник тек 26 година касније. Ипак, идеја о изласку Србије на море о којој Копли говори постојала је тачно више једног века.

- Прича о српском изласку на море у данашњој северној Албанији јесте била актуелна пре више једног века, за време преговора у Лондону током Првог балканског рата 1912-1913. године, и тада јесте постојала и идеја о српском коридору кроз северну Албанију ради изласка на море у месту Свети Јован Медовски (данас албански Шенђин), источно од Улциња. Ова идеја је донекле реафирмисана са наше стране и током преговора у Паризу 1919. године - објашњава Крстић и додаје да је ситуација за њено спровођење данас потпуно другачија.

- Србија ни тада, у условима када су овакви аранжмани били далеко прихватљивији, није успела да издејствује излазак на море на овакав начин, а данас би такав аранжман био готово незамислив - иситиче Крстић.

"Лидери Косова нека схвате чињеницу да не могу да направе државу Косово"

Копли је овом приликом истакао да су у овом тренутку лидери на Косову схватили чињеницу да једноставно не могу да направе “државу Косово” да зависи сама од себе, тако да и њима "цуре опције" врло брзо и да би решење које он нуди било добро.

- Да се разумемо, Косово се више неће вратити под окриље Србије, као што је то некад било - рекао је Копли коментаришући актуелну ситуацију на Косову и Метохији и представљајућ и свој предлог.

Коплијев модел нико од званичника не спомиње

Иако излазак на море у овом случају делује јако примаљиво, нико ни од српских, али ни приштинских званичника ни у једном тренутку до сада није поменуо овакво могуће решење "косовског чвора".

У јавности се до сада спекулисало о три могућа решења, тј. о :

- Моделу двоструког суверентиета по коме би Косово очувало територијални интегритет, али Србија би уживала неки суверенитет над косовским Србима и српским црквама.

- Модел разграничења је још пре 10 година поменут у јавности, као једна од опција далеко старијег модела - поделе. По њему, идеја би била да се зна шта је на Косову “српско”, а шта “албанско”. Овај модел су више пута у јавности помињали и Вучић и Тачи.

- Модел две Немачке, суштина модела је да се ситуација реши као својевремено ситуација са Западном и Источном Немачком, државама насталим након Другог светског рата у време блоковске поделе света, које се нису међусобно признавале, али су биле чланице Уједињених нација и на том путу се нису међусобно блокирале.

Иза ових остаје максималистички модел по коме Приштина не жели промене граница, али тражи столицу у УН-у, чланство у међунардоним организацијама, да Србија не блокира Косово нигде, не лобира за повлачење признања.