Наиме, Копли сматра да када би се Србији вратио онај део Косова и Метохије, где је већински српско становништво и када би био направљен коридор до западне Албаније, како би Србија добила излаз на море, "онда бисмо имали добитну комбинацију између Србије и Албанаца, било оних са Косова, било оних из Албаније".
Копли је износећи своје виђење разрешења "косовског чвора" истакао како је овакав предлог стварања границе између Срба и Алабанаца, идеја Харија Трумана, која датира још давне 1919. године.
Иако је Копли гостујући у Дневнику 2 БН ТВ изнео идеју о којој се у дипломатским круговима говорило још пре једног века, она данас никако није би била применљива и остаје у фиоци невероватних предлога за решење косовског питања.
Неодрживо решење које можда "примамљиво" звучи
- Овакво решење не би било одрживо, имајући у виду да би подразумевало да Србија добије чисто албанску територију на приморју у Албанији, чије би становништво дефинитивно било негативно расположено према томе да буде део српске државе, а и било какав коридор кроз чисто албанске средине био би тешко одржив - каже за "Блиц" политиколог Милан Крстић и додаје да оваква "нова подела" не би могла да успе ни због етничког састава становништва.
- Такође, оваква размена без етничког и дубљег историјског утемељења тешко да би била прихваћена у данашњој међународној заједници, а и овај предлог делује прилично сензационалистички и неутемељено, нарочито јер није уопште јасна историјска аналогија коју је аутор предлога изнео - наводи Крсић.
Нејасна историјска анлогија коју је Копли изнео
Наиме, према историјским подацима Хари Труман те 1919. године коју Копли помиње, није био председник САД-а него је ту фунцкију обавља Вудро Вилсон, а Труман је постао председник тек 26 година касније. Ипак, идеја о изласку Србије на море о којој Копли говори постојала је тачно више једног века.
- Прича о српском изласку на море у данашњој северној Албанији јесте била актуелна пре више једног века, за време преговора у Лондону током Првог балканског рата 1912-1913. године, и тада јесте постојала и идеја о српском коридору кроз северну Албанију ради изласка на море у месту Свети Јован Медовски (данас албански Шенђин), источно од Улциња. Ова идеја је донекле реафирмисана са наше стране и током преговора у Паризу 1919. године - објашњава Крстић и додаје да је ситуација за њено спровођење данас потпуно другачија.
- Србија ни тада, у условима када су овакви аранжмани били далеко прихватљивији, није успела да издејствује излазак на море на овакав начин, а данас би такав аранжман био готово незамислив - иситиче Крстић.
"Лидери Косова нека схвате чињеницу да не могу да направе државу Косово"
Копли је овом приликом истакао да су у овом тренутку лидери на Косову схватили чињеницу да једноставно не могу да направе “државу Косово” да зависи сама од себе, тако да и њима "цуре опције" врло брзо и да би решење које он нуди било добро.
- Да се разумемо, Косово се више неће вратити под окриље Србије, као што је то некад било - рекао је Копли коментаришући актуелну ситуацију на Косову и Метохији и представљајућ и свој предлог.
Коплијев модел нико од званичника не спомиње
Иако излазак на море у овом случају делује јако примаљиво, нико ни од српских, али ни приштинских званичника ни у једном тренутку до сада није поменуо овакво могуће решење "косовског чвора".
У јавности се до сада спекулисало о три могућа решења, тј. о :
- Моделу двоструког суверентиета по коме би Косово очувало територијални интегритет, али Србија би уживала неки суверенитет над косовским Србима и српским црквама.
- Модел разграничења је још пре 10 година поменут у јавности, као једна од опција далеко старијег модела - поделе. По њему, идеја би била да се зна шта је на Косову “српско”, а шта “албанско”. Овај модел су више пута у јавности помињали и Вучић и Тачи.
- Модел две Немачке, суштина модела је да се ситуација реши као својевремено ситуација са Западном и Источном Немачком, државама насталим након Другог светског рата у време блоковске поделе света, које се нису међусобно признавале, али су биле чланице Уједињених нација и на том путу се нису међусобно блокирале.
Иза ових остаје максималистички модел по коме Приштина не жели промене граница, али тражи столицу у УН-у, чланство у међунардоним организацијама, да Србија не блокира Косово нигде, не лобира за повлачење признања.
Српски ракеташи “покидали” у Русији. ПрочитајтеОВДЕ све детаље.
Извор: Блиц
