Најновији рок који западне државе желе да наметну за постизање споразума око Косова је децембар, односно крај године. То не значи да ће и тај рок бити пролонгиран, као и много пута до сада, али "косовска ствар" се гура у том правцу. Биће већ формирана такозвана влада у Приштини, а тек предстоје избори у централној Србији. Они би требало да буду и на известан начин верификација договореног односно, оног што је власт постигла дијалогом са Приштином.

До успоравања овог замишљеног темпа може доћи и не само због смене саветника за националну безбедност Џона Болтона, кога је амерички председник Доналд Трамп буквално почистио у дану и то објавио на Твитеру. Болтон је у покушају да се Трамповој администрацији "додели" успех помирења на међународном плану, био близак идеји да се косовско питање реши неком врстом поделе или разграничења. Дакле, није у старту одбацио тезу Београда по којој неко не може добити све, а неко ништа. Опција на коју се рачунало замењена је, а главни играч сада је заменик помоћника америчког државног секретара Метју Палмер, који је именован за специјалног представника САД за Балкан. Овај политичар је ближи дубљој држави, а не неким изнуђеним, парцијалним и ад-хок решењима.

Међутим, ма како то звучало, изнад свега стоји додатни проблем - а то су “косовски” избори заказани за 6. октобар и ко ће узети власт на Косову. Дипломатски извор из Приштине открива да се све време разговара са готово извесним будућим победницима избора - некадашња странка Ибрахима Ругове ДСК, на чијем челу је сада популаран политичар на Косову Иса Мустафа и "Ветевендосје" (Самоопредељење) Аљбина Куртија. Тренутно највише гласова отићи ће ДСК, потом "Ветевендосју", на трећем месту су политички покрет "Нисма" (челници бивши ОВК Фатмир Љимај и Јакуп Краснићи) и ААК Рамуша Харадинаја, а тек на четвртом, практично последњем месту је ПДК Хашима Тачија.

Иако Хашим Тачи који је и водио преговоре као лажни председник самопроглашеног Косова и после ових избора има мандат који траје до 2021. године, то неће значити много. Имаће целу “Владу” против себе, а осим тога систем у лажној држави је премијерски. Већ постоји и одлука тамошњег такозваног Уставног суда да председник нема мандат за договор са Београдом. Уз све то ако се Запад одлучи за друге играче, Хашим Тачи је коначно ван сваке игре.

- Увлачење ДСК и њихове кандидаткиње за премијерку Вјосе Османи и Аљбина Куртија у преговоре не треба уопште искључити. То је опција на којој се упоредно ради. Ова опција се не посматра само у контексту преговора са Београдом већ би њихова власт и подршка, значила и слабљење ОВК крила у политици - каже извор дипломата у Приштини.

Међутим, веома је упитно да ли би ДСК и Ветевендосје пристали на било какав компромис са властима у Београду. Готово је сигурно да би за било какав договор који не подразумева целокупно Косово у садашњим границама, тражили високу цену заузврат. Потребно је знати да би Курти евентуално пристао на некакав компромис и "крње Косово" само ако је то пут ка великој Албанији, коју иначе заговара.

Упоредо са Косовом, померају се ствари и у региону. Децембар се помиње као оптимистичан, али реалан за улазак северне Македоније у Нато. Према сазнањима "Блица" за сада је питање да ли се настоји да се БиХ и Косово реше у пакету. Када је реч о БиХ и овај простор се креће ка Нато са све мањим простором за одвајање Републике Српске.

Одлазак Болтона знак нове кризе

Професор на Универзитету "Џон Хопкинс" Данијел Сервер објавио је јуче текст у којем наводи како ће се одлазак Болтона одразити на кризе, па и Балкан:

- Болтон и Трамп су увек били необичан пар: један је доследни соколов интервенциониста и бирократски оперативац у бркастом професорском обличју, други безобразни нарцисоидни палчић са великим причама... Сви желе да знају како ће се спољна политика САД променити као резултат Болтоновог пуцања... Балкан је мало теже предвидети јер председникова администрација је била мање него јасна у свом приступу. Болтон је био отворен за замену земље између Србије и Косова, која би дестабилизовала цео регион, вероватно убијајући две Клинтонове птице једним ударцем: Косово би постало источна провинција у Албанији, а Босна би упала у хаос јер би Република Српска покушала да се одвоји. Али нема гаранције да ће Болтонов наследник имати сличан приступ... - поручио је Сервер.

Палмер: САД и Русија имају различит поглед на Косово

Специјални изасланик САД-а за Западни Балкан, Метју Палмер изјавио је пре неколико дана да Русија жели регион заснован на нередима и неповерењу. Он је додао да су "Руси на снази на Западном Балкану", а да САД имају суштински различит поглед на регион у односу на Русију.

- Западни Балкан видимо као члана породице западних земаља, интегрисаних у евроатланским институцијама, као земље у којима се сарађује на основу правила и норми. Руси су показали да желе регион заснован на нередима и на неповерењу. Мислим да смо то најјасније видели у Црној Гори када су Руси подржали државни удар 2016. године који је био нечувен потез како би се Црна Гора спречила да иде ка НАТО-у и Западу - рекао је Палмер.

Упитан да ли мисли да је могуће да се тако нешто поново догоди, Палмер је рекао да нема ниједну информацију која би га могла навести да верује да се тако нешто може поновити.

- Ипак не мислим да су Руси завршили са настојањима да праве проблеме у Црној Гори и на Западном Балкану и то видимо у целом региону - рекао је он.

О најрадикалнијем предлогу за решење косовског чвора, прочитајте ОВДЕ.

Извор: Блиц