Повод за долазак Лаврова, који иначе ретко одлази у стране амбасаде, био је опроштај амбасадора Славенка Терзића. Лавров је искрено казао да је дошао да се поздрави са Терзићем и подигне здравицу за пријатељске односе са Србима. Није намеравао да говори, али кад је домаћин на томе инсистирао, руски министар је, као што то он уме, сажето и јасно говорио о заједничкој историји и плановима да заједно прославимо Дан ослобођења Београда и идуће године Дан победе над фашизмом у Москви, где ће на свечаној трибини бити 9. маја и председник Сербије Александар Вучић.
Министар Лавров није заборавио да говори и о болној теми за Србе - КиМ. Истакао је да је уверен да ће нам слога и приврженост правди помоћи да истрајемо у свему, а пре свега на решавању проблема тзв. Косова, који раздире Балкан.
Нажалост, на пријему у српској амбасади није било представника великих руских компанија, али није то кривица Терзића, већ су узрок разни фактори. Апстиненција великог руског бизниса је и доказ да српска привреда није способна да направи озбиљнији продор на огромно руско тржиште.
Испада да, осим воћа и поврћа, Србија може мало шта да извезе.
Наших грађевинара је у Русији све мање, јер немају посла.
Десетог септембра у Парку победе у Москви свечано је био откривен споменик Словенцима који су погинули на простору Русије у светским ратовима. У Москву је са бројном делегацијом привредника стигао словеначки премијер Маријан Шарец, коме је домаћин био премијер Медведев.
Њих двојица су и говорила на отварању споменика на Поклоној гори. Реч је о Словенцима који су били војници и официри аустроугарске армије. Процењује се да је у Првом светском рату погинуло око 4.000 Словенаца.
У Другом светском рату многи Словенци су били присилно мобилизовани у Вермахт, као и у италијанску армију, али и у "радничке одреде" Хортијеве Мађарске. На совјетској територији Словенци су, како тврде њихови историчари, масовно прелазили на страну Црвене армије. Тако је 1943. у Коломни у Московској области од заробљеника са простора Краљевине Југославије створена бригада Народноослободилачке армије Југославије у СССР-у.
Словенци су показали своју рационалност и 1. септембра на обележавању 80. годишњице почетка Другог светског рата и напада Хитлерове Немачке на Пољску. На скупу у Варшави био је и словеначки председник Пахор. Знајући где му је место, није се бусао у прса и ничим није иритирао ни присутне, а ни оне које Пољаци нису позвали на тај догађај. На истом скупу хрватска председница Колинда Грабар Китаровић је на свој начин "филовала историју" тврдећи како је њен народ у односу на број становника највише допринео борби против фашизма. То је изазвало подсмех.
Мудри Словенци су истог дана угостили делегацију Русије, која је у Љубљани одржала комеморативни скуп. Делегација Русије је донела из Москве у Љубљану вечни пламен и запалила га испред споменика "Синовима Русије и СССР-а погинулим на словенској земљи у Првом и Другом светском рату". Иначе, тај споменик је отворио председник Путин 30. јула 2016. године.
Заменик председника руског парламента Петар Толстој је казао у Љубљани то што би Путин рекао да је ишао у Варшаву: да су Русија, а затим и СССР, дали главни допринос уништењу фашизма у Европи, а покушаји ревидирања историје су недопустиви. Иначе, у Словенији постоји више од 80 места где су сахрањени руски и совјетски војници.
Главни покретач добрих односа Словеније са великом Русијом је прагматичност тог малог народа.
Русија је један од главних партнера словеначке привреде. У више од 60 руских региона раде словеначке компаније. Расту и руска улагања у металуршки холдинг "Словенска група челичана". Од 2008. до сада је уложено више од 400 милиона евра.
Шири се производња фармацеутске фабрике "Крка". У градићу Истра у Подмосковљу од 2003. ради фабрика лекова "Крка-Рус".
У Словенији руске компаније раде у металургији, банкарству и туризму. Руси су власници одмаралишта "Римске терме" и "Терме Марибор", као и три хотела у Рогашкој Слатини...
“Ценимо што наши пријатељи из Словеније траже да се нормализују односи између Русије и ЕУ. Ми ћемо чекати да се промени ситуација, а рачунамо да ће пре или касније да се промени атмосфера”, казао је Медведев и захвалио гостима из Словеније на конструктивном дијалогу.
Нимало случајно, Медведев је споменуо и односе са Хрватском. Сматра да би било добро да се словеначка влада укључи у решавање проблема око "Агрокора" и "Меркатора". Медведев је рекао пред новинарима да је о "Агрокору" разговарао са хрватским руководством, али да није задовољан исходом преговора.
Из тих оцена се може закључити да је после еуфоричних оцена хрватске председнице после посете Русији о "новој етапи", врло брзо спласнуо оптимизам око решавања проблема "Агрокора", где су руске банке уложиле огроман новац.
Са Босном и Херцеговином је ситуација специфична. Русија ће имати и даље добре односе са Републиком Српском, али ће са муслиманско-хрватским делом федерације остати статус кво. Очигледно је да лидери муслимана у БиХ и даље мисле да су им прави савезници само државе са муслиманским становништвом, а Москву ће и даље да сумњиче да је "адвокат Бањалуке".
Председника Црне Горе Мила Ђукановића у Русији су већ заборавили и после дуго времена био је споменут у московским медијима када је у Варшави 1. септембра дао изјаву подгоричкој телевизији да није у реду што на обележавање 80 година од почетка Другог светског рата нису позване Русија и Србија.
Још један сигнал Москви Ђукановић је упутио 9. септембра за време разговора са новоименованим амбасадором Руске Федерације у Подгорици Владиславом Маслениковом. Ђукановић је оценио да су садашњи односи последица поремећаја на глобалној политичкој сцени.
Словеначко јагње
Како у политичкој пракси може да се примени она народна "умиљато јагње две мајке сиса", многи би могли научити од мале Словеније. Од свих бивших југословенских република Словенија је прва постала чланица НАТО, још у марту 2004. године. Затим је, у мају 2004, ушла у ЕУ, али није то чинила науштрб бизниса са Москвом и успела је да до данас има одличне односе са Русијом. А за разлику од Мила Ђукановића, у Љубљани се нико није клео и позивао на вечно пријатељство. Словеначка формула није тајна: ништа не траже и не моле, већ нуде кредите и заједничка улагања, а то ствара лепу атмосферу за преговоре.
У Македонији без инвестиција
У Македонији нема значајнијих руских инвестиција. Сваки покушај јачања и конкретизације сарадње са Русијом изазива политичко гунђање у Вашингтону. Добар пример је био неуспешни разговор да кроз Македонију прође руски гасовод. Амерички императив је непромењен - што више изоловати Русију и њене велике компаније.
Прочитајте ОВДЕ шта је Марија Захарова поручила америчком амбасадору у Србији.
Извор: Вечерње новости
