Јуришна пушка АК-74 појавила се као одговор СССР на америчке пушке М16. Конструктори су се определили да задрже поуздани, проверени и једноставни, односно јефтини механизам АК-47 и АКМ, уз нову муницију, која је требало да парира калибру 5,56x45 мм, који је показао одређене предности у односу на 7,62x39 мм. То се огледало пре свега у мањој маси пушке, муниције и могућности да војник носи већи борбени комплет, чиме се знатно повећава аутономија на бојишту и олакшава логистика.
Широко копиран модел
Било је ту и недостатака, који су у значајној мери и карактеристика новог калибра 5,45x39 мм. Иако је било предвиђено да та муниција, тачније зрно М193 има већу зауставну моћ и наноси теже ране противнику, то се није увек дешавало и пре свега је зависило од дубине продирања у ткиво и брзине зрна у тренутку поготка, што практично значи од даљине гађања. Лагано зрно је лакше мењало трајекторију при проласку кроз вегетацију, односно лишће и грање у џунгли. Већа почетна брзина је значила уједно положенију путању и једноставније нишане, а упркос томе, мања маса зрна је значајно утицала на енергију трзаја (она зависи не од кинетичке енергије пројектила већ његове количине кретања), чиме је знатно убрзана и поједностављена обука, те прецизност рафалне паљбе.
Нису све државе у потпуности прешле са 7,62x39 на 5,45x39 мм, нарочито не оне сиромашније.
Пушке за милионску армију
Севернокорејска армија се дуго година предоминантно ослањала на локалну варијанту јуришне пушке АКМ под ознаком Тyпе 68, наравно, у калибру 7,62x39 мм. Постоји ту још неколико модела: Тyпе-58 је верзија АК-47 и додељује се резерви, присутне су кинеске Тyпе 56 и 63, као и ЦQ, односно америчка М16А1 и јужнокорејске К2 које се додељују специјалним јединицама. Тyпе-88 постаје све заступљенија и у све већој мери замењује Тyпе 68. Као што је речено, Тyпе 88 је нелиценцирана копија АК-74. У односу на совјетски узор, пушке Тyпе 88 су прилагођене локалним методама производње. Једна од важнијих разлика између пушке Тyпе 88 и АК-74 је примена челичних закривљених банана оквира, конструкционо сличних оквирима са АК-47/АКМ, односно локалним варијантама.
Иако су се совјетски полимерни оквири показали поуздано, технологија израде у Северној Кореји вероватно није у потпуности оцењена као поуздана. Иако је маса челичног оквира већа, примена опробане технологије се не може сматрати погрешном, с обзиром на релативно малу разлику између два решења.
Чињеница је да је анатомија типичног Севернокорејанца такође утицала у погледу скраћења ослонца за раме. Предњи поткундак и ослонац за раме су израђени традиционалном методом од дрвета, али се касније, по свему судећи прешло на полимер. Појавиле су се варијанте са преклопним ослонцем за раме, мада није сигурно да ли су ознаке Тyпе 88-1 и Тyпе 88-2 званичне, или се применом ових ознака само желе обележити нове варијанте пушке. Тyпе 88-1 поседује бочно преклопни скелетирани ослонац за раме, док се он код Тyпе 88-2 преклапа према горе. Пушке имају механичке нишане, а могу да користе бацач граната, сличан онима из совјетске ере, типа ГП-25, калибра 40 мм. Напредак на пољу полимерних материјала обележен је и применом на новијим оквирима капацитета 30 метака. Међутим, некоме се учинило да то није довољно.
Оквир повећаног капацитета
Заиста, капацитет оквира од 30 метака представља компромис, што уосталом важи и за остале карактеристике сваког техничког средства. Наравно, постоје алтернативе у виду продужених оквира са 40-45 метака, добоша капацитета 70-100 метака или двоструки добош под називом Бета Ц-маг такође капацитета 100 метака. Ови системи храњења су се обично користили за варијанте митраљеза развијених на бази јуришних пушака у калибрима 7,62x39, 5,45x39 и 5,56x45 мм, као мање комплексна и лакша замена за реденике. Међутим, на Тyпе 88 се појавила још једна, можда и најнеобичнија варијанта хеликоидалног оквира. Овакав тип оквира није непознат у свету стрељачког оружја, али се до сада користио на аутоматима, оружју које испаљује пиштољску муницију, типично 9x19 мм Парабеллум или 9x18 мм Макаров: амерички Цалицо М960, руски ПП-90 и ПП-19 Бизон, као и кинески ЦХ-05. Случајно или не, управо су аутоматима ПП-19 Бизон, додуше у мањем броју, опремљене специјалне јединице Северне Кореје.
Очигледно је принцип хеликоидалног оквира привукао пажњу њихових стручњака, те су га прилагодили муницији 5,45x39 мм. Још увек није познат капацитет овог оквира, али се процењује на невероватних 100-150 метака! Ако се зна да је маса метка 5,45 мм око 11 г, само маса метака у оквиру може да достигне приближно 1-1,5 кг. За лагане, ситне Севернокорејанце, ово итекако може да представља проблем, јер се ради о маси која је на нивоу митраљеза.
Хеликоидални оквир представља врло повољан избор са гледишта висине од земље, односно, војник може да лежи на земљи релативно ниско и да не представља превисоку мету. Управо је ово и био циљ при изради добоша или Бета Ц-маг двостраних добоша, што свакако даје за право мишљењу да овај хеликоидални оквир може да има капацитет чак 150 метака, а није искључено да је бројка и већа, али је питање када ће се то тачно знати. У сваком случају, занимљиво решење храњења, први пут примењено на јуришној пушци, где је практично цео борбени комплет на располагању стрелцу дословце одмах, без обзира на све недостатке.
Како је заставино оружје стигло на ирачко црно тржиште, сазнајте ОВДЕ.
Извор: kalibar. rs
