Строга дужничка дисциплина довела је до стања у којем је задуженост земље “мања од нуле”, јавља RBK Daily.
Службена статистика показује да Кремљ сада лако може подмирити све дугове ако то изненада буде потребно. Првог августа је укупан дуг земље (спољни и унутрашњи државни дуг) износио 16,2 милијарди рубаља (248 милијарди долара) или 15 одсто бруто домаћег производа (БДП), што је мало мање од 17,6 милијарди рубаља (269 милијарди долара) или 16,2 одсто БДП, колико Русија има на готовинским депозитима у Централној банци и комерцијалним банкама.
У овим цифрама није приказан комерцијални дуг, али чак и ако се он узме у обзир, руска привреда опет изгледа боље него остатак света.
Услед глобалне финансијске кризе 2008. године многе сведске приреде су биле принуђене да узему велике зајмове како би избегле рецесију.
Према подацима ММФ-а, најбогатије земље су уједно и најзадуженије.
Укупан светски дуг је 2017. године достигао рекордна 184 милијарде (225 одсто свјетског БДП). Ако би се тај дуг подијелио на све људе на планети, износио би 86.000 долара по глави становника. Три највећа дужника на свету су САД (256 одсто БДП), Кина (254 одсто БДП) и Јапан (395 одсто БДП).
На ове три земље отпада више од половине светског дуга. Њихов дуг је већи од њиховог удела у светској производњи.
"Што се тиче Русије, њен дуг је 2017. године износио 84 одсто БДП, с тим што је од тога 71,5 одсто комерцијални (или приватни) дуг, што износи 897 долара по глави становника”, рекао је Гајдар Гасанов, стручњак Међународног финансијског центра у Москви.
“Резерве Русије су ове године први пут премашиле 500 милијарди долара. То значи да руска привреда може осигурати стабилност своје националне валуте у случају опасности од нових потенцијалних санкција у будућности”.
Па ипак, таква политика има своју цену, кажу стручњаци. Резултат штедње средстава, уместо њиховог улагања у стимулисање раста, изазвао је даљу стагнацију, сматра Сергеј Суверов, старији аналитичар финансијске компаније “БКС Премјер”.
“Раст бруто домаћег производа у првом полугодишту 2019. године износио је само 0,7 %”, тврди он. “То је довело до јединствене ситуације која указује на високу солвентност руских обвезница, али уједно и на мању привлачност за инвестирање у Русији. Инвеститори желе видети привредни развој, а њега нема”.
С друге стране, таква економска штедња је могла бити изнуђено решење,
сматра Антон Биков, старији аналитичар Центра за аналитику и финансијске технологије. “Таква политика је натерала власти да редукују социјална давања и повећају порезе, што не иде у прилог популарности садашње власти”, каже.
“Што је могло да подстакне владу да проводи овакву политику? Вероватно се у будућности очекује смањење државних прихода због све споријег темпа раста светске економије и то у ситуацији када је приступ Русије западном инвестицијском тржишту затворен”.
Закувава се између САД и Ирана након напада на рафинерију! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Dnevno.hr
