Извори из немачке владе су потврдили да је званични Берлин веома заинтересован да потенцијални специјални изасланик дође управо из ове државе. Према изворима у Берлину, у тренутку када се званично покрене ова иницијатива, немачка влада ће инсистирати да посредник у блокираном дијалогу такозваног Косова и Србије буде њен представник.
Како објашњавају немачки извори, тиме би се "амортизовао" процес који је до сада водила одлазећа шефица ЕУ дипломатије Федерица Могерини, а који је, како кажу у Берлину, "неизбежно водио ка 'размени територија' ".
Састав нове Европске комисије, на челу са председницом Урсулом вон дер Леyен, која такође долази из Немачке где је била министарка одбране, до 1. новембра би требало да потврди Европски парламент.
Два разлога за специјалног представника
Извори из неких земаља чланица ЕУ истичу да постоје два разлога за именовање специјалног представника за “косовско”-српски дијалог.
Први се тиче недавне одлуке америчке администрације да именује Матјуа Палмера као изасланика за Западни Балкан који ће се највише бавити дијалогом Приштине и Београда.
Друга околност која води ка одлуци о именовању специјалног изасланика јесте будући високи ЕУ представник.
Садашњи шпански, а будући европски министар иностраних послова Јосеп Борел долази из земље која не признаје такозвану косовску независност, око чега је он лично био веома критичан (и после именовања на чело ЕУ дипломатије, он је због учешћа лажне државе, додуше као министар иностраних послова Шпаније, напустио састанак шефова дипломатија ЕУ и Западног Балкана у Хелсинкију у августу).
Без обзира што ЕУ тврди да је статусно-неутрална према такозваном Косову, дипломатски извори ЕУ сматрају да је Борелова позиција као помагача или посредника у дијалогу веома деликатна.
Тобy Вогел, стручњак из Савета за политику демократизације (ДПЦ) сматра да је идеја о именовању изасланика ЕУ који би надгледао дијалог Београда и Приштине, разумљива јер би се тиме растеретио Јосеп Борел који би се, према њему, онда бавио хитнијим дневним питањима.
"Дијалог такође не би требало да надгледа висока личност из земље чланице која не признаје Косово. Специјални изасланик би помогао на оба фронта. Да би ово функционисало, изасланик би требало да буде из земље која има утицај на Западном Балкану. У тренутку када Велика Британија одлази из ЕУ, а Француска је одлучила да постане скептична према проширењу, преостаје да то буде неко из Немачке", каже Вогел.
Посебна енергија за дијалог
Европски званичници, опцију могућег именовања специјалног изасланика образлажу обавезама које доноси положај високог ЕУ представника, а мање Бореловим личним ставовима о “Косову”. Према овим званичницима, дијалог између Приштине и Београда захтева посебну енергију, временску инвестицију и посвећеност, тако да је "мудрије да се именује једна особа која ће се бавити искључиво овим питањем".
Исти извори најављују да, у формалном смислу, остаје на будућем високом представнику Јосепу Борелу да се изјасни да ли ће се лично бавити дијалогом или, што се сматра вероватнијим сценаријом, да ће он ово питање делегирати специјалном представнику.
"Јосеп Борел заједно са комесарима Европске комисије, мора да смисли како намеравају да приступе дијалогу између Приштине и Београда. Ако Борел то преузме, што је сасвим могуће, то значи обимна временска улагања. Он је веома компетентан за то, али он треба да размисли и о обиму овог посла", изнео је процене један званичник ЕУ који није желео да буде именован.
Према незваничним изворима из ЕУ, Борел је већ дао назнаке да је расположен да се одрекне посредовањем дијалога, тако што би именовао специјалног изасланика.
Званичници ЕУ очекују да ће ствари бити кристалније већ у октобру након расправе у Европском парламенту, када би требало да се дискутује и о потврђивању именовања Јосепа Борела на место високог европског представника за заједничку спољну и одбрамбену политику.
Након тога, али свакако пре 1. новембра, када он и нови сазив институција ЕУ преузима дужност, Јосеп Борел би требао да се формално изјасни како види управљање даљим током преговора између Београда и Приштине.
Разговори две стране, који су у оквиру Бриселског споразума садржи основне принципе нормализације односа, практично од његовог потписивања 2013. године, блокирани су од новембра прошле године. Тада је такозвана Влада Косова као одговор на потезе Србије којима блокира пријем лажне државе у међународне организације, донела одлуку о увођењу таксе од 100 одсто на производе који се из Србије увозе на окупирану јужну покрајину.
Међународна заједница очекује да ће се наредна такозвана косовска Влада фокусирати на питање такси те тиме створити услове за наставак преговора, пошто Србија без њиховог укидања одбија да се врати за преговарачки сто.
Околности су додатно закомпликоване расписивањем ванредних избора на Косову за 6. октобар, тако да ће евентуални европски посредник у процес обнове дијалога морати да уђе са такозваном новом косовском владом.
Да ли је “Кумановска група” осуђена и шта Харадинај тражи, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Радио Слободна Европа
