Брнабић је рекла да за њу та одлука не представља изненађење, јер је, каже, очекивана с обзиром да они који су је донели знају да не уживају нарочиту подшку грађана.

"Лично ми се увек и чинило да је то једини њихов могући излаз из тога да после не морају да објашњавају зашто нису прешли цензус или зашто нису добили значајнију, двоцифрену подршку", рекла је Брнабић.

На питање шта је Влада Србије још могла да уради по питању изборних услова како би одлука о бојкоту била другачија, Брнабић је мишљења да влада више ништа није могла да учини, јер, према њеној оцени, одлука и нема везе са изборним условима, слободом медија или "временском прогнозом за тај дан".

"Нема везе ни са чим другим, осим да део опозиције зна да подршку нема и да им је то једини излаз", рекла је она.

Брнабић је навела да је влада, одмах после избора 2016. године, потписала са ОДИХР-ом трогодишњи програм који се тиче унапређења изборних услова и атмосфере у којима се избори спроводе.

"Ми од тада радимо са њима. Прошле недеље на седници владе смо донели одлуку да правимо заједничку радну групу која ће радити са њима на имплементацији препорука пошто смо ушли у изборну годину. Послали смо им на коментаре Закон о централном регистру становништва. РИК ради са ОДИХР-ом од 2017.године на различитим обукама, и све се то наставља", истиче Брнабић.

Подсетила је и на Вучићеву изјаву да је дошло до великих промена на основу препорука организација ЦРТА и ЦеСИД, а такође је указала и да је у скупштини обустављено доношење закона по хитном поступку, као и да расправе више нису обједињене.

"Време за расправу о буџету ће бити дуплирано и буџет ће бити једина тема на дневном реду", подвукла је Брнабић.

Каже да су највеће промене направљене у бирачком списку који је данас транспарентан, наводећи да сви грађани током целе године могу да провере да ли су на списку, да ли је адреса адекватна.

Брнабић каже да бирачки списак никада није био транспарентан и атуоматски ажуриран као што је данас, и да је све то могло и раније да се уради - али није.

"Уколико је једини захтев да председник Александар Вучић не учествује на тим изборима, што вероватно и јесте једини захтев, мислим да он није демократски. Нису то тражили док је Борис Тадић учестовао на изборима. Све то показује како они схватају демократију", рекла је Брнабић.

Коментаришући изјаву председника ДС Зорана Лутовац да ће "они који изађу на фингиране изборе одговарати", Брнабић је казала да је то још један показатељ њихове демократичности и како део опозиције схвата демократију.

"Да то дође од председника ДС - да неко у политичком животу не може за себе да одлучује да ли ће изаћи на изборе или неће, да ли ће бити у скупштини или неће, стварно мислим да је време да покрену иницијативу да промене име у 'недемократска', с обзиром колико прете онима који желе или размишљају да изађу на изборе", поручила је Брнабић.

Како је рекла, то је све осим демократије.

Када је реч о међународним факторима и њиховој поруци да не подржавају бојкот избора у Србији, Брнабић каже да у Србији не постоји ванредна ситуација и да је наша земља политички стабилна.

"Ништа од тога се не доводи у питање. Не постоји ни по речима ни по мишљењу већине међународних фактора било какав разлог да се избори бојкотују. То јесте легитимна политичка опција за део опозиције који зна да неће добро проћи на њима. Наше је да бранимо демократију у Србији", рекла је премијерка.

Што се тиче стања у медијима, ситуација је, каже, боља него 2011.године када је и Савет за борбу против корупције навео да је Драган Ђилас "заробио" медије.

Брнабић се осврнула и појединачно на странке које бојкотују изборе, рекавши да су све три у доста специфичној ситуацији која показује њихов демократски потенцијал или како они схватају демократију.

Подсетила је да ни Народна странка, ни Странка слободе и правде нису изашле на претходне изборе 2016.године, а да данас имају посланике, и то Народне странка три посланика који су дошли са различитих листа - Мирослав Алексић (СДС-ЛДП-ЛСВ), Дијана Вукомановић (СПС) и Санда Рашковић Ивић (ДС С), док С СП има Маринику Тепић која је била на листи СДС-ЛДП-ЛСВ, а онда прешла у Покрет слободних грађана, па у Нову странку, а затим у Ђиласов ШП.

"То је велики показатељ 'демократског потенцијала'. Потпредседници Народне странке Алексић и Рашковић Ивић нису данас ни у истом посланичком клубу. Дакле, све може и ништа не мора да значи", рекла је Брнабић.

Она је додала да су и Народна странка и ШП "купили" подршку од 10.000, наводећи да је Јеремић "купио" Народни покрет Србије, а Дјиласова странка је, каже, била Зелена еколошка партија.

Двери су, подсећа Брнабић, ушли у скупштину са ДСС и то након великих притисака на РИК, а данас тај покрет, указује, немају више ни посланички клуб.

"Када све то ставимо на једно место, логично је да одлука о бојкоту није изненађење да изађу из ситуације у којој имају страх од резултата", рекла је она.

Сматра да ће те странке искористити бојкот да после кажу како избори немају легитимитет, да они имају велику подршку, али да то све није могуће видети због изборних услова.

Те услове су, каже Брнабић, правили, пре свих, Ђилас и Јеремић када су били у ДС и одлучивали и о слободи медија.

Потез Пољске на обележавању II светског рата је разбеснео многе, а ево шта стоји иза свега! Више о томе ОВДЕ.

Извор: Танјуг