Терористи масовно беже на север ка доскорашњем спонзору и заштитнику Турској, само да би их на граници дочекали водени топови, сузавац, оклопна возила и рафали од којих гину бар два “побуњеника”.
Бесни, спаљују слике председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана, скандирајући како их је издао. За то време, шефа турске државе сладоледом је частио руски председник Владимир Путин на ваздухопловном сајму МАКС-2019 у Подмосковљу док су причали о могућој куповини најмодернијих руских ловаца Су-57.
Осим тога, око 40 бораца и двојица вођа фракција страдала су у америчком ваздушном нападу на њихов штаб у суботу на истоку покрајине. Аналитичари и познаваоци прилика на терену спекулишу да је управо Турска дојавила време и место скупа Американцима, док су им Русија и Сирија привремено препустиле ваздушни простор.
Ово је, како тврде страни медији, делом резултат руске војне подршке Дамаску са центром операција у бази Хмејмим, али тешко да би ишта било могуће без дипломатске офанзиве која је разбила антисиријску коалицију и спречила њихову инвазију, истовремено јачајући савез Сирије, Ирака, Ирана и Хезболаха.
То је 2015. године деловало немогуће када је турски ловац Ф-16 оборио руског фронтовског бомбардера Су-24 на граници Сирије и Турске. Већ следеће године у септембру више од 100 сиријских војника је страдало у неколико сати ваздушних удара коалиције предвођене Америком у провинцији Деир Езор, чиме су САД отклониле сваку сумњу да су спремне да употребе војну силу, којој ограничена руска експедиција није ни за принети.
Док је у борбама ослобођена већина те провинције као и град Алеп на северозападу земље, дипломатским напорима се ствара нова геополитичка слика региона.
Русија 2017. склапа договоре о испоруци противваздушног система С-400 са Турском и Саудијском Арабијом која у том тренутку такође финансира џихадисте, и то ИСИЛ, а интересовање за куповину показује и Катар.
Мировни процес у Астани који воде Иран, Русија и Турска, са фокусом на Идлиб, одвија се без учешћа САД.
Нема сумње да Москва, тврде неки медији, као адуте користи договор о продаји наоружања и ограничења на увоз турског воћа и поврћа, као одговор на обарање авиона.
Кремљ је, тврде страни аналитичари, зарадио додатне “поене” јула 2016. када је правовременом информацијом спасио Ердогана од пуча. До сада је одржано 13 рунди преговора у овом формату, а прву награду Турска је добила лета 2017. олакшањем санкција. Следеће године је склопљен договор о тампон-зони ширине 20 километара око територије Идлиба под контролом терориста са патролама руске и турске армије.
Анкара је под “штапом” страха од велике руско-сиријско-иранске операције праћене инвазијом избеглица и џихадиста на границу, и “шаргарепом” у виду С-400, уз нормализацију трговине са битним партнером, мање-више држала своје "псе рата" на кратком ланцу.
Додатно ограничена несугласицама са САД по питању Курда и испоруке борбених авиона пете генерације Ф-35, жељом да задржи релативно добре односе са Техераном и нетрпељивошћу према Саудијцима и Израелцима, измиче јој неоотомански сан у региону, док је Сирија “гомилала” терористе у све скученији Идлиб, пуштајући их да се повуку из ослобођених градова.
У бруталном рату разних банди, огранака Ал Каиде и Исламске државе, бивају истребљене слабије фракције, заједно са широм породицом њихових припадника, док јаче такође губе на снази међусобним убијањем око територије и ресурса.
Док су се мењали периоди борби, примирја и преговора Сирија је обнављала сарадњу у региону, пре свега отварањем граничног прелаза са Ираком и јачањем војне сарадње између земаља. Када је с пролећа кренула коначна офанзива на Идлиб нису имали отворен ниједан други фронт, са изузетком повремене, недовољно успешне агресије Израела.
Суседни Јордан је вратио дипломату у амбасаду у Дамаску. Чуле су се и гласине како би Саудијска Арабије могла исто да учини, након што је, још крајем 2018. обуставила подршку џихадистима.
Прочитајте ОВДЕ како је Шпанац шокирао свет информацијом о Русији.
Извор: Ал џазира
