- Тврдоглаво су тврдили да је само Зоран убица и да су већ похранили оптужницу, која је буквално два пута падала, а трећи пут потврђена малтене без образложења, у којем се само наводи да случај треба да се расправи на главном претресу. По мом мишљењу, траже да се уђе на суђење из страха да неко „не одсвира крај".
Шта каже тужилаштво на то?
- Све се налази у оптужници. Докази тужилаштва су изјаве сведока, међу њима и бициклисте Милана Радића, који каже да је видео две особе, за које не може да потврди да су Јелена и Зоран, како се спуштају низ канал. Неспорно је да је Јелена убијена у каналу јер има у плућима биљке и воду, што је пронађено обдукцијом. Неспорно је и да су Зоран, Јелена и ћерка заједно дошли на насип, да је потрчала каналом, да се попела горе, да је разговарала са кумом, мајком и да се дописивала са докторком. То значи да је имала комуникацију на насипу, док је Зоранов телефон био у стању мировања. Да је био искључен, појавила би му се нотификација "log off".
Шта каже одбрана да се дешавало тог дана?
- Зоран се шетао са ћерком и у неком тренутку се попео на насип. С обзиром на то да Јелена није била на насипу, пошао је да је тражи, а затим да је зове телефоном и дозива. Све време је био са ћерком. Звао је и брата и оца да дођу да му помогну. У међувремену се распитивао код неких шетача. У првом тренутку сви су тражили певачицу на десној страни Дунава, јер је са леве стране била ливада и нису знали да се заправо између чистине и неких ораница иза налази канал који је био скривен шибљем.
Када је Марјановић затражио помоћ полиције?
- У то време Зоран је позвао и друга полицајца и саопштио му да нема Јелене и да не зна шта да ради. Од њега је добио број телефона полиције са којом је Марјановић разговарао чак пет пута. Куму, која је отишла у полицију да пријави нестанак, вратили су јер јој је речено да то мора Зоран лично да уради, што је учинио пошто је одвео дете кући. Дакле, после пет разговора телефоном, од којих је први позив био већ у 17.30. Занимљиво је да тужилац није ставио у доказне предмете те телефонске позиве и противио се томе да се они читају и послушају.
Које још доказе нисте добили?
- Ми смо предложили базне станице да се вештаче јер смо видели да је полиција сигурно то већ радила по налогу суда да се утврди који су телефони били укључени на насипу у то време и ко су њихови власници. Никада ти извештаји нису достављени. Три дана након нашег захтева саопштено нам је да се већ месец дана вештаче базне станице, а тужилац нас није обавестио ни о томе. Шест месеци касније вештак је доставио налаз и мишљење у којем каже да је мерио растојање корацима и програмом који може да се скине са „Гугл плеј" продавнице. Он се потрудио, али то је аматерски рађено. Конфигурација терена и базне станице се мења, јачина сигнала зависи од атмосферских прилика, дрвећа, околних зграда… А вештак тврди да је Зорану био недоступан телефон, као да је реч о свесној радњи, да је искључио телефон како би извршио кривично дело.
Због чега је вештачење базних станица кључно?
- Тужилаштво дефинише да је напад уследио кад се Јеленин телефон искључио у трави. Како никада није стигла до друге стране насипа, већ је трчала, па се нагло окренула укосо и пошла надоле, она и Марјановић који је био са дететом никако нису могли да се сусретну. Тужилац тврди да је Зоран оставио ћерку на насипу, убио Јелену, вратио се по дете и онда почео да је зове. И други сведоци који су испитани бркали су појмове јер се на насипу тад налазио још један човек који је имао реп.
Шта је са доказима одбране?
- Да би могли да одлучимо које доказе да предложимо, наш услов је да прво добијемо све везано за предмет. У првом плану су изјаве првобитних осумњичених од којих је узиман ДНК, а за које не знамо ни ко су, нити шта су рекли. Они можда нису криви, али мора да постоји разлог због чега су испитани. Ако је у питању полицијска дојава или оперативни рад, нас то не интересује. Нас интересује где су били и шта су видели, да ли су потенцијални сведоци.
Према одбрани, који су још докази спорни?
- Када је ухапшен, донета су разна вештачења и није било ништа спорно у вези са њима. А онда, када је тужилац питао Зорана да ли је био на лицу места где је Јелена пронађена, он је рекао да је отишао тамо тек кад је пуштен из притвора. Три дана касније стигао је налог да се тек тад извештачи блато.
Шта се још наводи од материјалних доказа?
- Пронађена је једна патика, гумица за косу, Јеленин мобилни, крв испред канала и у каналу, тренерка десно у каналу. И друга патика, али са друге стране канала, што значи да ју је неко бацио и да се на јој налази НН ДНК трагови. Кључно је и да са друге стране канала постоји отисак патике, на месту где је канал дубине скоро два метра, пун воде. Неко је прешао на другу страну, где су вештаци утврдили трагове не прскања већ сливања, што значи да је убица прошао кроз шибље крвав и оставио те мешовите трагове. Зоран би, стога, морао да буде блатњав, крвав и мокар, а на снимку се ништа од тога не види.
Причу жене која се борила са Арканом раме уз раме прочитајте ОВДЕ.
Извор: Ало
