Овај замишљени рок за чланство Србије у ЕУ поново се померио "у будућност", овога пута за две године, поруком чешког премијера Андреја Бабиша, на самиту Вишеградске групе у Прагу, да би идеалан сценарио био када би наша земља била примљена крајем 2027.
"Сан" о 2025. неколико дана после Бабиша распршила је и немачка канцеларка Ангела Меркел, која је после сусрета са српском премијерком Аном Брнабић у Берлину, поручила да "никаквих рокова за улазак у ЕУ нема".
Претходно, у својој Стратегији проширења, објављеној пре само годину и по, ЕК нас је у европском друштву видела већ до 2025, под условом да испунимо све зацртане реформе.
Генерална секретарка Европског покрета у Србији Сузана Грубјешић каже, да је у овом документу 2025. постављена као "могућа, а не сигурна година".
Европски савет, односно државе чланице ЕУ, нису усвојиле ову стратегију, тако да сада свака земља може појединачно да пројектује своје рокове. Извесно је да током надлежности овог састава Европске комисије, а то је наредних пет година, неће бити проширења.
Томе у прилог иде и чврст став француског председника Емануела Макрона да неће бити пријема нових чланица све док се Унија не реформише изнутра, као и обавеза да је за пријем Србије потребно склапање правно обавезујућег споразума с Приштином која кочи дијалог.
Крајње наивно из ове перспективе звуче нека прва обећања, о пријему већ 2004. године! Себе смо у ЕУ видели и 2007, 2010, 2014, 2018. Ништа од тога се није остварило, баш као што сада из руку клизи и 2025.
Иначе, прва два поглавља Србија је отворила у децембру 2015. године. До сада смо откључали мање од половине, односно отворили смо 17 од 35 поглавља. Када би се наставило овим ритмом, само за отварање преосталих поглавља било би нам потребне још четири године, што значи до краја 2023. Процес је, међутим, тренутно успорен. Ове године отворено је само једно ново поглавље, у јуну.
Ту је још и затварање свих поглавља. До сада смо их привремено затворили само два. Потребно је да, после тога, уговор о приступању ратификује свих 27 земаља чланица. Ова процедура, у принципу, захтева додатне две године, имајући у виду да негде то ради парламент, док је у неким државама за то неопходан референдум. Зато је Бабишев предлог тренутно много ближе реалности, него датум из Стратегије ЕК.
Премијерка Брнабић је због тога затражила да нам дозволе отварање више од једног или два поглавља по Међувладиној конференцији, ако смо већ технички урадили све што је до нас. У супротном, ни 2030. неће бити песимистички рок.
Много брже
Нашим суседима све је ишло много брже, али тад су биле другачије околности. Словенија је, тако, од стицања статуса кандидата до пуноправног чланства чекала седам година, а Хрватска девет. Србија је статус кандидата добила 2012. године и до 2025. би требало да чека 13, до 2027. године - 15, што је готово дупло дуже него што је било потребно нашим комшијама.
Прочитајте ОВДЕ шта је Ивица Дачић рекао у Њујорку поводом дијалога Београд – Приштина.
Извор: Вечерње новости
