Као највећи увозник сирове нафте на свету, зависност Кине од увоза енергената утицала је на велики део њене спољне политике. Пекинг покушава да смањи ту зависност, али потребе растуће економије и трговински рат са Сједињеним Државама довели су га у неугодан положај. Зато сада Кина купује више саудијске нафте него што је радила годинама уназад.
Мање америчке нафте, више саудијске
Кина традиционално највећи део своје нафте откупљује од Русије, Ирана, Саудијске Арабије и Сједињених Држава. Али била је приморана да пресече најмање два од тих извора.
Кинески увоз америчке нафте опао је у првој половини 2019. године за 76 одсто због трговинског рата и претњи царинама, показују подаци царинских власти. Увоз из Ирана такође је нагло опао због санкција које је Трампова администрација увела земљама које купују иранску нафту.
Тај јаз у великој мери је попунила Саудијска Арабија. Највећи светски извозник нафте постао је највећи кинески добављач последњих неколико месеци, повећавајући свој удео у кинеском увозу са 14 одсто током 2018. на 18 одсто до сада ове године. Тим је први пут претекао Русију у последњих пет година, наводи се у извештају "Рефинитив".
Напад дроновима у прошлу суботу, који су обуставио око половине производње саудијске нафте, највише је забринуо Кину.
- Веома смо забринути због потенцијалног утицаја напада на стабилност снабдевања и цена - изјавио је Хуа Чунинг, портпарол кинеског Министарства спољних послова.
Нема довољно резерви
Пекинг је више пута наглашавао потребу за диверзификацијом својих извора енергије.
- Наш најважнији задатак је да обезбедимо енергетску сигурност. Како обезбедити националну енергетску сигурност и економски и друштвени раст увек је питање број један - рекао је прошлог месеца Занг Јианхуа, директор кинеске Националне управе за енергетику.
Кина је током 2018. године увезла скоро 70 одсто своје нафте, наводи се у документу који је почетком ове године објавило Кинеско удружење за нафтна предузећа. Асоцијација очекује да ће се та цифра 2019. попети на 72 одсто. Како економија расте, Кини ће бити потребно више нафте, наводи се у документу. Али домаћа производња нафте иде уназад и напори на успостављању стратешких резерви нису досегли циљеве. Прошле године, производња сирове нафте у Кини смањена је за 1,3 одсто, на 189 милиона тона, што је трећа година у паду.
На конференцији за новинаре, Занг из Националне управе за енергетику рекао је да Пекинг покушава да смањи зависност Кине од стране нафте. Како је најавио, влада ће повећати улагања и подржати истраживања да би се повећала домаћа производња нафте. Кинеска производња нафте требало би благо да порасте и достигне 191 милион тона до краја 2019. године и 200 милиона тона 2022. године, додао је.
Кина не објављује податке о својим резервама нафте, али крајем 2017. године саопштено је да је земља успоставила девет база са резервама нафте широм земље, чији је заједнички капацитет 37,7 милиона тона. У складу са подацима о потрошњи у 2018. години, то би задовољило потребе земље у трајању од око три недеље.
Одвикавање од стране нафте
Кинеска влада такође покушава на различите начине да постигне енергетску независност.
У свом тринаестом петогодишњем плану, нацрту политике Кине за 2016. до 2020. године, влада је поставила циљ да до 2020. постане најмање 80 одсто самоодржива када је о енергији реч.
Кинески председник Си Ђинпинг је 2014. године предложио нову Стратегију безбедности енергије, позивајући земљу на диверзификацију извора увоза енергије, подстицање срдачних односа са главним произвођачима нафте и гаса, подстицање развоја алтернативне енергије као и подстицање технолошких иновација у нуклеарној и електричној енергији возила.
Али Лин Бокианг, директор Кинеског центра за истраживање енергетске економије на Универзитету Ксиамен, рекао је у јуну да је Кини тешко да се смањи своје ослањање на нафту, јер њена велика транспортна индустрија чини 70 одсто потрошње. Најефикаснији начин да Кина повећа енергетску безбедност је да убрза развој електричних возила, брзих железница и транзитних система који су ефикаснији, каже Лин.
Прочитајте ОВДЕ све о новом пакту против Русије.
Извор: Блиц/CNN
