Од 15. до 18. октобра ове године у главном граду Чилеа одржаће се седница Скупштине Интерпола, на којој би се као једна од тачака дневног реда могао наћи пријем тзв. Косова у Интерпол.

Прошле године пријем Косова у Интерпол на Генералној скупштини у Дубаију није подржало 78 држава, од чега је 56 било против, а 22 уздржана, што је убедљива победа Србије, јер је тзв. Косову недостајало 36 гласова да буде примљено у ту организацију! 

Веза између Интерпола и УМНИК-а

Иако тзв. Косово није чланица најважнијих међународних организација, што је по међународном праву један од услова како би нека територија могла да се сматра "земљом", тзв. Косово има тесну сарадњу са Интерполом.

У циљу уклањања бројних постојећих дилема у вези са поступком чланства Интерпола и изричитим постављањем услова под којима држава може да поднесе захтев и постане чланица ове међународне организације, Интерпол је ангажовао "стручњаке" који су прилагодили терминологију како би земље које су под спонзорством Запада могле да аплицирају. 

Директна веза између Косова и Интерпола је УМНИК,  који обрађује све захтеве Приштине и пружа непризнатим косовским службама сва информативна обавештења. 

Међутим, поставља се питање, на који начин се десило да Уједињене нације уведу непризнату "земљу", која није члан ове међународне организације, на "мала врата" у Интерпол.

У амандману који су потписали УНМИК и Интерпол 2002. године, обе стране се позивају на претходни уговор између Уједињених нација и Интерпола који је потписан 1997. године, као и на Интерполову резолуцију АГН/66/РЕС/5 и сарадњу са УНЦИВПОЛ која омогућава Интерполу приступ телекомуникацијијским мрежама и подацима. 

Како Интерпол омогућава Унмик-у приступ мрежи и подацима

Из наведених уговора, Унмик и Интерпол у наведеном меморандуму пристају на сарадњу размене информација укључујући полицијске информације дефинисане Интерполовим статутом и процедуром у којем Интерпол омогућава Унмик-у приступ мрежи и подацима.

У члану 4. овог меморандума се наводи да Унмик има статус пуноправног члана Интерпола, може да потражује Црвене потернице (у име тзв. Косова), као и да потернице морају бити у складу са правилима Интерпола и суда за злочине на простору бивше Југославије у Хагу.

У члану 6. меморандума, наводи се да УНМИК може имати приступ полицијским информацијама секретаријата Интерпола, али и да потражује исте од држава које су чланице интерпола!

Занимљиво је да је овај документ потписан 2002-е године, чак 6 година пре једностраног проглашења такозваног независног Косова. 

У апендиксу уговора, осим тачака у којима се наглашава да ће УНМИК бити носилац свих трошкова, УНМИК је условљен да све информације прослеђује у оригиналном садржају овлашћеним лицима.

Природно питање за Интерпол и Уједињене нације, две међународне институције чији тзв. Косово није члан ни данас, јесте ко су и по ком основу "овлашћена" лица у периоду између 2002. и 2008. године.

Са друге стране, српска страна није остала нема

У више наврата се апеловало на Унмик и критиковао њихов став и сарадња са тзв. косовским службама. Једна од главних примедби је била заштита наших људи, специјално Срба повратника, који су без икаквих основа хапшени, малтретирани и задржавани у притвору и више од 12 година након конфликта.

Посебан акценат је канцеларија за Косово и Метохију стављала на "интеграцију" такозваног Косова са Интерполом од стране УНМИК-а, укључујући издавање црвених потерница.

Канцеларија за Косово и Метохију је предочила и постојање спискова Срба и припрему покретања процеса без икаквих валидних доказа против њих, и да својим поступањем УНМИК омогућава такозваним косовским органима да прогоне Србе не само на територији Косова и Метохије, већ и на територији свих земаља које су чланице Интерпола.

Из досадашње праксе се може видети велика енергија такозваних косовских власти, за прогоном и застрашивањем срба, користећи услуге Интерпола преко УНМИК-а. 

Уколико тзв. Косову пак пође за руком да постане члан Интерпола, имаће у рукама механизам за одвраћање Срба од повратка на своја огњишта и то не само тиме што би их хапсили када кроче на територију тзв. Косова, већ и прогоном ма где се они налазили ван територије републике Србије. 

Лазански о предстојећој седници у Чилеу

Поводом предстојеће седнице у Чилеу разговарали смо и са Мирославом Лазанским који је изричито нагласио да је на Србији да се спреми за случај да се тзв. Косово нађе на дневном реду.

- Ми морамо бити спремни да убедимо земље да не гласају за улазак тзв. Косова у Интерпол, као што смо то до сада успешно чинили, рекао је Лазански.

Запад поступа на темељу силе, а не права

Да су нам руке донекле "везане" и да кључну улогу у свему игра Запад, потврдио је и Лазански, доводећи у чврсту везу УМНИК са Интерполом и по том питању, био је децидан:

- Ми знамо да Запад поступа на темељу силе, а не на темељу међународног права. УНМИК, Интерпол као и већина међународних организација је вођена оним што диктира Запад. Правна питања, као што је чињеница да тзв. Косово није чланица Уједињених нација као ни Интерпола, ту не игра никакву улогу.

Јер, на Косову су амбасаде и Америке, и Енглеске, као и Француске и Немачке. Зато морамо већ једном да отворимо очи и да сагледавамо реалност, закључио је он.

Турска ће напустити НАТО и удружити снаге са Русијом! Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Србија данас