Извештај истражује алате, капацитете, стратегије и ресурсе које користе глобалне „сајбер трупе“, обично владине агенције и политичке странке како би утицале на јавно мнијење у 70 земаља.
Кључни налази укључују:
Организована манипулација друштвеним медијима од 2017. године више се него удвостручила, а 70 земаља користи компјутерску пропаганду за манипулисање јавним мишљењем.
У 45 демокрација политичари и политичке странке користили су се компјутерским пропагандним алатима за прикупљање лажних следбеника или ширењем манипулација у медијима како би придобили подршку бирача.
Овде је занимљиво да Институт за Интернет Оксфорд тврди како су се демократске земље служиле овом праксом, али нису излазиле ван својих граница, већ су се процеси одвијали искључиво на њиховој националној територији за стицање веће подршке у бирачком телу. Зато имамо Осовину зла чије су „сајбер-бригаде“ нападале на властитој територији и свуда по свету.
У 26 ауторитарних држава, владини субјекти су се користили ркомпјутерском пропагандом као алатом за контролу информација како би сузбили јавно мишљење и слободу штампе, дискредитовали критике и опозиционе гласове и угушили политичко негодовање.
Операције страног утицаја, пре свега преко Фејсбука и Твитера, приписане су активностима „сајбер трупа“ у седам земаља: Кини, Русији, Индији, Ирану, Пакистану, Саудијској Арабији и Венецуели.
Кина се сада наметнула као главни играч у глобалном дезинформисању, користећи платформе друштвених медија за циљање међународне публике с дезинформацијама.
25 земаља сарађује с приватним фирмама или стратешким комуникацијским фирмама које нуде ову пропаганду као услугу. Фејсбук остаје платформа избора за манипулацију друштвеним медијима, с доказима о формално организованоим кампањама које се одвијају у 56 земаља.
Професор Филип Хауард, директор Интернет института у Оксфорду, рекао је: „Манипулација јавним мишљењем преко друштвених медија остаје критична претња демократији, јер компјутерска пропаганда постаје раширени део свакодневног живота. Владине агенције и политичке странке широм света користе друштвене медије за ширење дезинформација и других облика манипулације медијима. Иако је пропаганда одувек била део политике, широки опсег ових кампања изазива критичну бригу за модерну демократију. ”
Саманта Бредшо, водећи аутор извештаја и истраживач, Интернет Институт Оксфорд, Универзитет у Оxфорду, изјавила је: „Предности технологија друштвених мрежа – алгоритми, аутоматизација и велики подаци – увелике мењају размере, опсег и прецизност преноса информација у дигитално доба. Иако су друштвени медији некад проглашавани снагом слободе и демократије, они се све више стављају под надзор због њихове улоге у појачавању дезинформација, подстицању на насиље и смањењу поверења у медије и демократске институције.”
Извештај истражује алате и технике компјутерске пропаганде, укључујући употребу лажних рачуна – ботова, људи, киборга и хакираних рачуна – за ширење дезинформација.
Тако извештај утврђује:
87% земаља користило је људске рачуне.
80% земаља користило је ботове.
11% земаља користило је киборг рачуне.
7% земаља користило је хаковане или украдене рачуне.
Осим тога, истраживачи из Оксфорда испитују како „сајбер трупе“ користе различите комуникацијске стратегије за манипулисање јавним мишљењем, попут стварања дезинформација, масовног извештавања о садржају или рачунима, и кориштењем увредљивих стратегија као што су тролинг, доксинг или узнемиравање.
Извештај утврђује:
52 земље су користиле дезинформације и медијске манипулације како би довеле кориснике у заблуду.
47 земаља користи државно спонзориране тролове за напад на политичке противнике или активисте у 2019. години, у односу на 27 земаља у 2018.
Професор Хауард додаје: „Јака демократија захтева приступ висококвалитетним информацијама и могућност грађанима да се окупе како би расправљали, разматрали, суосећали и чинили уступке. Иако је све већи број владиних актера који се окрећу друштвеним медијима како би утицали на став јавности и пореметили изборе, и даље смо оптимисти да друштвени медији могу бити снага стварања доброг простора за јавну расправу и демократију. ”
Извештај за 2019. годину темељи се на методологији у четири корака коју су користили истраживачи с Оксфорда како би идентификовали доказе о глобално организованим кампањама манипулације. То укључује саставну анализу садржаја вести о активностима „сајбер трупа“, секундарни преглед литературе јавних архива и научних извештаја, генерисање студија случаја за поједине земље и стручна саветовања. Истраживачки рад су провели истраживачи из Оксфорда између 2018. и 2019. године и сазнали су оно што је била пракса америчких тајних служби у време „Арапског пролећа“, када је ЦИА регрутовала, обучила и послала на терен групе „сајбер-колаборациониста“, како су их назвали уредници портала Tunisie Secret, који су у почетку подржавали промене, али су због доласка Муслиманског братства разочарани исходом „револуције“.
О тој пракси, која се проводила давно пре 2017. године, професор Филип Хауард с Института за Интернет Оксфорд, као и Саманта Бредшо чудно, нису успели да сазнају ништа, иако је о томе опширно у својој књизи о Арапском пролећу писао Ахмед Бенсада. Али то је друга прича и не уклапа се у актуелни дискурс о „Осовини зла“ у беспућима интернета коју чине Кина, Русија, Индија, Иран, Пакистан, Саудијска Арабија и Венецуела.
Прочитајте ОВДЕ коме то није успело да сакрије доказе и какве.
Извор: logicno. com/Нермин.Н
