Компјутерска пропаганда
У протекле три године, Универзитет Оxфорд пратио је глобалну организацију манипулација на друштвеним мрежама од стране влада и политичких странака. Извештај за 2019. годину анализира пораст пропаганде условљене новим алатима, капацитетима, стратегијама и ресурсима.
У најмање 70 земаља света регистровани су докази о кампањама манипулације на друштвеним мрежама.
Извештај за текућу годину бележи пораст у односу на ранију годину када су сличне кампање забележене у 48 земаља односно 2017. и 28 кампања манипулације.
Извештај, под називом "Глобални поредак дезинформација" анализира како "сајбер трупе" користе компјутерску пропаганду у политичке сврхе.
"Компјутерска пропаганда" појашњавају из Оxфорда, представља кориштење алгоритама, аутоматизације и података у циљу обликовања јавног живота.
Овакав облик пропаганде, наводе, постаје све присутнији део свакодневнице.
Друштвене мреже као 'алат' власти
У свакој од седамдесет земаља, најмање једна политичка странка или владина агенција користи друштвене мреже како би обликовала ставове јавности.
Друштвене мреже преузели су бројни ауторитарни режими. У 26 земаља, "компјутерска пропаганда" се користи као алат за контролу информација на три начина: како би сузбили основна људска права, дискредитирали политичке противнике и угушили другачије ставове.
Неколико софистицираних државних актера користи ову врсту пропаганде за страни утицај. Платформе фејсбук и твитер допринеле су страном утицају у седам земаља: Кини, Индији, Пакистану, Русији, Саудијској Арабији и Венецуели које су користили ове платформе како би утицали на међународну публику.
Извештај показује да је Кина постала значајан играч у глобалном поретку дезинформација. Све до протеста у Хонг Конгу, већина трагова о кинеској пропаганди новог доба, забежена је на домаћим платформама попут WeChata, Weiboa i QQ-a. Но, новонастали интерес Кине за агресивним кориштењем фејсбук, твитер и јутјуб требао би изазвати забринутост за демократију.
Упркос чињеници да је сада доступан рекордан број друштвених мрежа, фејсбук остаје главна платформа за манипулацију.
У 56 земаља, истраживачи Оxфорд универзитета су пронашли доказе о организованим кампањама "компјутерске пропаданде" на фејсбуку.
Међу седамдесет земаља које су се нашле предметом истраживања налазе се и БиХ, Хрватска, Србија и Северна Македонија.
Балкански канали манипулације
Када су у питању поједине земље Западног Балкана обухваћене извештајем, покушаји манипулације се шире путем фејсбука.
У случају БиХ из Оxфорда су пронашли доказе да у ширењу манипулације организују државне службе.
"Ова категорија укључује комуникације министарства задужених за дигиталне медије али и војне кампање", појашњавају у извештају.
За Хрватску ради се о политичким странкама, док у Србији манипулацију у сврху утицаја на мишљење јавности спроводе државне агенције, политичке странке али и организације цивилног друштва. У македонском случају ради се о политичким странкама и појединцима попут грађана и инфлуенцера.
Иако нема ништа ново под сунцем када је у питању пропаганда, алати новог доба су другачији. Истраживање је показало да 87 посто земаља користи људе који шире лажни садржај, 80 посто користи аутоматизоване ботове а седам посто земаља користи хаковане или украдене рачуне.
У случају западнобалканских земаља, у БиХ и Хрватској су пронађени лажни рачуни који воде људи, у Србији постоје ботови али и људски рачуни, што је и случај у Северној Македонији.
Даље, истраживање је показало да 71 посто анализираних рачуна шири страначку или про-владину пропаганду, 88 посто користи ову врсту пропаганде како би напали политичке противнике, док 34 посто рачуна циља на стварање поделе међу јавности.
Када се ради о детаљнијој анализи, извештај укључује поруке попут подршке, напада на противнике, ометање, стварање подела и заташкавање.
Од свих 70 земаља, једино Сједињене Државе, Бразил и БиХ шире све врсте порука на друштвеним мрежама.
Ботови БиХ и Србије
Различите комуникацијске стратегије је оно што разликује пропаганду данашњице са оном која је већ одавно присутна.
Ово истраживање је показало да трупе ангажоване да манипулишу мишљењем јавности користе различите комуникацијске стратегије, међу којима се налази стварање дезинформација или манипулација медијима, стратегије базиране на подацима, тролање или злостављање, увећавање садржаја и онлине медија.
Стварање дезинформација далеко је најчешће кориштен облик манипулације, пронађен у 52 од 70 анализираних земаља, са актерима који креирају видеа, мимове, лажне странице и садржај све у циљу обмане јавности.
Но пораст ботова (тролова) представља глобалан изазов и претњу људским правима, сматрају из Оxфорда. Четрдесет седам земаља користи ботова у свом дигиталном арсеналу, стоји у извештају.
"Тролање и напади на рачуне могу се дешавати упоредо са стварним насиљем што може имати дубок и узнемирујући утицај на основна људска права", наводе из Оxфорда.
Од западнобалканских земаља, трагови ботова пронађени су у Србији и БиХ, поред дезинформација и увећавања садржаја.
У Хрватској и Севернној Македонији дезинформације су такођер присутне.
Из Оxфорда упозоравају да је "компјутерска пропаганда" постала нормалан део дигиталне јавне сфере. Ове технике, наводе, наставит ће расти, заједно са вештачком интелигенцијом (АИ), виртуалном стварношћу и "интернетом ствари", које имају могућност, сматрају у Оxфорду, да фундаментално промене друштво и политику.
Како Срби могу да уживо виде руско наоружање, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Радио Слободна Европа
