Бивши премијер и шеф дипломатије Ахмет Давутоглу је пре три године, на Ердоганово инсистирање, напустио своју функцију, али је и у тим моментима остао непоколебљиво лојалан турском вођи.
- Нико никада од мене није чуо, нити ће чути, иједну лошу реч за нашег председника. Ја ћу му бити веран до последњег даха - рекао је Давутоглу 2016. године.
Упркос томе било је познато да се Ердоган и његов бивши премијер не слажи по многим питањима, због чега се Давутоглу 13. септембра коначно повукао из владајуће Партије правде и развоја (АКП).
Ово није био усамљен случај, јер су многи који су се клели на верност Ердогану у последње време одустали од свог вође и сада желе да га избаце из председничке палате.
Две струје против Ердогана
Сада постоје две велике политичке побуне против турског лидера од стране некадашњих савезника. Једну предводи Давутоглу који је најавио да ће основати своју странку, а на челу друге је бивши министар економије Али Бабкан, подржан од стране Ердогановог претходника Абдулаха Гула.
Бабкан је такође најавио да ће основати сопствену странку у покушају да сруши Ердогана, након што се у јулу повукао из владајуће партије наводећи као разлог "несугласице" са лидером партије.
Завере против Ердогана већ дуго се кују, али су нагло ескалирале почетком године након катастрофалног губитака АКП на изборима у три главна турска центра - Истанбулу, Анкари и Измиру.
Иако су се побуњеници разишли у различите фракције, чини се да имају исти мотив и примедбе на диктаторску природу Ердоганове владавине.
Давутоглу, који се сматра умеренијим од Ердогана, упутио је турском лидеру низ примедаба. Критиковао је и Ердоганове следбенике и противнике због отварања турских граница како би се милиони сиријских избеглица населили у Турску.
Бабакан је након оставке оптужио АКП да се удаљава од првобитних вредности, као што су људска права, слобода, популистичка демократија и владавина закона.
Председник већ предвиђа да Бабкан "неће нигде стићи" стварањем нове партије, док га, истовремено, оптужује да дели муслимане. Ипак, указују да би поделе у владајућој партији могле би да воде даљем слабљењу АКП, која доминира турским политичким животом од 2002. године.
Аналитичари сматрају да ће Ердоган моћи да се одбрани од напада бивших савезника, док неки чак и сугеришу да би могао да промени закон донет прошле године по коме председнички кандидат мода да оствари победу са најмање 50 одсто гласова.
У сваком случају, наредни председнички избори у Турској су тек 2023. године, што Ердогану оставља довољно времена да влада, али и ривалима да пажљиво испланирају своју побуну.
Демократе покренуле опозив америчког председника! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Блиц
