Млади канцелар је тражио превремене изборе након што је у мају ове године објављен снимак из виле на Ибици на којем се чује како бивши лидер крајње десне Слободарске странке (ФПО) и Курцов мањински коалициони партнер Хајнц Кристијан Штрахе преговора са наводно нећаком руског олигарха о илегалним милионским донацијама.
Иако су медији широм Европе месецима писали о томе, "афера Ибица" није наштетила Куцовом угледу. Напротив. Резултати анкета уочи избора показују да је Курц изборе дочекује као најпопуларнији политичар у земљи, са 34 посто подршке.
Питање свих питања је са ким ће странка бившег канцелара Народна странка, формирати постизборну коалицију. Коалициони преговори могу потрајати месецима након изборне ноћи, а ово су четири највероватнија сценарија.
Крајње десничарски дежа ву
Већина аналитичара се слаже да је најизвесније обнављање коалиције са крајње десном ФПО, која се према анкетама котира на око 20 одсто.
Смењеног Штрахеа је на челу партије заменио инжењер ваздухопловства Норберт Хофер који је отворено рекао да жели да сарађује са Курцом.
Међутим, шансе да две странке поново сарађују највише зависе од тога да ли ће Хофер инсистирати на томе да његов заменик Херберт Хикл добије министарско место.
Курц је изричито нагласио да не жели да више сарађује са Хиклом који је као министар унутрашњих послова у претходној влади добијао бројне критике, укључујући и оне за наређење рације у домаћој обавештајној служби.
Друга опција за Курца могла би да буде сарадња са левичарским социјалдемократама (СПО), који тренутно стоје на рекордном минимуму од око 22 процента.
Овај савез би био повратак историјској норми, јер су Народна странка и СПО заједно владали 44 године почевши од 1945.
Међутим, управо је Курц био тај који је окончао ову "велику коалицију" пре две године наводећи као разлог честе свађе и несугласице. Канцелар и лидерка СПО-а Памела Рени Вагнер редовно су нападали једно друго током интервјуа и јавих обраћања.
У недавној телевизијској дебати Вагнерова је рекла да је Курц (33) још млад, због чега је способан да учи на својим грешкама, попут коалиције са крајњом десницом.
Још један од често навођених сценарија је тај да Курц, који је страначку боју променио из црне у тиркизну, сарађује са мањим странкама, укључујући Зелене и либерале Неос, чија је боја ружичаста.
У јеку глобалне забринутости због климатских промена Зелени су доживели велики скок популарности и сада стоје на 13 одсто. То је значајно побољшање у односу на 2017. годину када нису успели да пређу праг од четири одсто за улазак у парламент. Неос се креће на око осам одсто.
Међутим, аналитичари кажу да ће савезништво са те две стране захтевати од Курца да се повуче и приступи центру, због чега ће морати да одустане од своје тврде борбе против миграције.
Комбинаторика
Сам Курц је више пута упозоравао да би неке странке могле да остваре бољи резлтат од очекиваног и саме формирају међусобне коалиције, али то је према последњим анкетама мало вероватно.
Ако Народна странке не успе да формира коалицију, могла би да се састави влада мањина што би наставило политичку неизвесност и потенцијално довело до нових избора.
На крају ће сваку потенцијалну коалицију морати да одобри председник Александер ван дер Белен. Он је након "афере Ибица" у мају одобрио владу технократа који ће водити земљу до сутрашњих избора.
Прочитајте ОВДЕ зашто ЕУ хитно захтева сарадњу са Путином.
Извор: Курир/thelocal. at/euronews
