Актуелни спољнополитички положај Босне и Херцеговине врло је деликатан. Основни разлог је то што се у процесу успостављања нових интересних зона у свету велике силе управо утврђују на Балкану за будућу дуготрајну доминацију, а да стварни интереси неких нису сасвим јасни.
Због тога ће пробосанске политичке снаге у држави, иако би то могло довести до болног отрежњења, хитно морати да објективно и трезвено извагају и спољне изворе „деструкције“ (Русију, комшије, део ЕУ), тако и декларативно пријатељска партнерства. Било да се ради о Турској, НАТО-у, битним земљама ЕУ, САД и исламском свету, наводи аутор текста.
Руски интереси и ставови су вероватно најјаснији: спречавање уласка БиХ и Србије у НАТО и продубљивање политичког утицаја на власти са ослонцем на српске елите, а са крајњим циљем јачања економског (енергетског) утицаја у региону.
Шта је Босна Турској?
Ако се оставе по страни емоције и историјска повезаност Турске и Босне, као и приватне везе лидера СДА Бакира Изетбеговића и председника Ердогана, постоји разочарење економским и другим битним ефектима те „љубави“.
Иако је инвестициона експанзија турског капитала у шест земаља Балкана евидентна, највеће тржиште тих инвестиција није БиХ, него Србија. Од преко три милијарде долара које су турске фирме инвестирале на Балкану на Србију отпада трећина укупне суме! И кружни аутопут између БиХ и Србије који се најављује такође ће бити турска инвестиција, а затим концесија (која ће исплатити инвестицију).
Турска има и много важнија партнерства и стратешке послове у којима би могла да буде жртвована „љубав према Босни“. Ради се о евидентном заокрету у турској спољној политици у којем Анкара прави отклон од ЕУ, од НАТО-а и САД и окреће се Русији.
У својој анализи турско-руских утицаја на Балкан из маја 2018. („Турска између Русије и ЕУ“) др Едина Бећиревић је истакла питање: „Да ли можда то што Турска седи на две столице, једној НАТО а другој руској, уз лоше дипломатске односе са ЕУ и САД, може у будућности значити и конкретнији престанак подршке Турске евроатлантском путу БиХ и подршку руској идеји „војне неутралности“? У међувремену до данас, појавило се више индикатора да се однос развија управо у том смеру.
„Русија има све што Турска не може да произведе“
На војно-политичком плану Анкара је интензивирала дипломатску сарадњу са Русијом током рата у Сирији након што су започеле несугласице између Турске и САД због америчке подршке јединицама сиријских Курда за народну одбрану (YПГ). Као што се зна, питање статуса Курда за Турску је већ деценијама највећа безбедносна претња, а управо на томе Анкара има руску подршку и америчко непоштовање турских интереса!
Најновији ударац војном савезништву са САД овог лета је била куповина руског ракетног система С-400 због чега су САД најавиле да би могле блокирати турску набавку 120 борбених авиона Ф-35. Ердоган је на то рекао да ће „набавити авионе од неког другог, ако их САД престане испоручивати“ Одмах је пласирана идеја да алтернатива буду руски авиони класе „сухој“.
Објашњавајући суштину руско-турског савезништва, турски министар економије Нихат Зејбекчи истиче да „Русија има све што Турска не може да произведе, а Турска има све ресурсе и добра која недостају Русији. У случају да Турска и Русија наступе заједно у Евроазији, Азији, Персијском заливу, Северној Африци и на Балкану, могле би да „постигну много“.
Тако долазимо до кључног теста добрих намера наспрам БиХ. Зашто би прагматичној турској политичкој и економској елити заступање босанског НАТО и ЕУ пута било важније од капиталних добити које би могле проистећи из савезништва са Русијом?
Минималан економски интерес у БиХ и пријатељство политичко-личног карактера свакако не могу претегнути перпективе које отвара Москва. Напротив, ови елементи могли би да постану тек основа за нови смер турског деловања у БиХ – усмјеравања развоја кризе ка решењима која одговарају Русији, да би Русија у нечему погодовала Турској.
Свет је све ближе објављивању транскрипта разговора Трампа и Путина! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Ал Џазира Балканс
