Младић се једно време крио у војним објектима, а како Вукчевић наводи, због ступања на снагу закона о сарадњи с Хагом, тадашњи начелник Генералштаба Небојша Павковић послао му је наређење да напусти објекат у коме је тада боравио. Пошто Младић то није желео, један члан акционог тима (за лоцирање и хапшење хашких бегунаца) се сетио да се Младић патолошки плаши да ће неко да га отме хеликоптером, да ће тако да га ухапсе...И каже тај члан тима да само треба да се подигну полицијски хеликоптери да лете изнад тог војног објекта. Тако је Младић истог момента збрисао одатле, наводи Вукчевић.
Како је Младић уопште ухапшен у Лазареву надомак Зрењанина 2011. године?
- Младићева је крсна слава Ђурђевдан, 6. мај, и тада смо у Лазареву, које смо опсервирали, видели његовог сина Дарка како се фотографише с децом. И ми закључимо да они то шаљу оцу, деди... Ми тада, наиме, имамо извештаје од Енглеза, који нам чак дају сателитске снимке једног локалитета у Херцеговини где се види човек као Младић како пуши и зато смо ми све време уверени да је он тамо, размишљамо како ћемо и шта да радимо. Овде смо лоцирали курира, који је куповао велику количину лекова за кардиоваскуларне сметње и ми чекамо да нас он одведе до Младића, али се курир данима не појављује. Нервоза расте, зове ме Мики Ракић и пита шта да радимо с Лазаревом, да ли да улазе, реко’ - нек уђу. Крене екипа, али кућа тог Младићевог рођака је закључана, отишао човек у њиву да ради. Нађу они њега, откључа он врата, улазе, унутра мрак, спуштене ролетне... Врата најпре не могу скроз да се отворе јер неко стоји иза. Ту угледају човека, питају га: „Шта радиш ти ту, чича?“, каже он: „Ништа.“ Пале светло, дижу ролетне и виде на столу два пиштоља, а ту су лична карта и војна легитимација. Отварају легитимацију, а унутра пише - Ратко Младић. Питају га ко ти је ово, а он каже: „То сам ја.“ Нису га препознали.
Како је изгледао ваш сусрет с њим?
- Нисам се срео с Младићем. Имао сам принцип да се не сретнем ни са једним од оптуженика. Мој заменик Бруно Векарић је разговарао с њим. Младић га питао: „Бруно, јеси ли ти Србин или Хрват?“ Бруно је тад показао емпатију. Иначе, Младић је тражио да му обезбедимо телевизор, па му Векарић дао свој из канцеларије. А кад је требало да буде пребачен у Хаг, тражио је да посети ћеркин гроб. Онда су ови наши све закомпликовали, из безбедносних разлога, па су онда хтели да му дозволе само неколико минута да остане... Плашили су се, тад сам им рекао: „Је л’ треба ја да идем да обезбеђујем, ево кренућу ако треба.“ Рекао сам нека остане на гробљу колико год хоће. Остао је 45 минута, прича Вукчевић.
Како је Лазански оплео по Колинди прочитајте ОВДЕ.
Извор: Курир
