Немачко друштво за спољну политику дели то мишљење. Политиколози тог института Карло Масала, Кристијан Мелинг и Торбен Шиц у заједничком саопштењу поручују: „Иран угрожава слободну пловидбу Хормушким мореузом“. Немачка, као и друге земље ЕУ, имају велики интерес да се тај принцип не доводи у питање.

Дискусија у Хелсинкију

Немачки, француски и британски шефови дипломатија су протеклог четвртка (29.8.) у Хелсинкију разговарали о предлогу да се у Хормушки мореуз пошаље европска посматрачка мисија. „По том питању постоје различита мишљења“, рекао је немачки министар Хаико Мас. „Од помоћи је све што може да доведе до деескалације.“ Британски министар спољних послова Доминик Раб изјавио је да Европљани морају да се суоче са „опасностима по бродове на поморском путу који пролази кроз Хормушки мореуз“. Велика Британија већ учествује у мисији под вођством САД и трговачким бродовима пружа заштиту. Немачка и друге чланице ЕУ одбили су да учествују у тој мисији, јер би то, према њиховом мишљењу, могло само да повећа напетости.

У том смислу се изјаснила и нова немачке министарка одбране Анегрет Крамп-Каренбауер, која је такође присуствовала разговорима са ЕУ-колегама у Хелсинкију. „С једне стране, желимо да обезбедимо слободу поморских путева, а с друге имамо посебан интерес када је у питању Споразум о атомском наоружању са Ираном“, изјавила је она за немачки јавни сервис АРД. Анегрет Крамп-Каренбауер је додала да се мора пазити да се не стекне утисак да се ради о мисијама које имају антиирански карактер.

Предлог 1: Посматрачка мисија

За посматрачку мисију постоји неколико опција. Политиколози ДГАП разматрали су могућност слања како заштитне, тако и посматрачке мисије. „И која год мисија да буде изабрана, Немачка је позвана да делује“, наводи се у њиховој анализи. „Немачка би у циљу очувања своје позваности да саодлучује на спољно-политичком плану и у циљу очувања својих интереса, требало да учествује у стварању мисије, али и да је, ако то буде било потребно – води. Европски партнери би са своје стране имали интерес да учествују у томе, уколико би једна европска земља преузела иницијативу“.

У принципу би, сматрају, државе ЕУ биле у стању да воде такву једну војну мисију. То би међутим изискивало да се за њу издвоји 10 до 30 одсто капацитета војне морнарице, наводе аутори публикације. Хормушки мореуз се додуше не може у целини надзирати, али би тиме ипак био предузет први корак.

Чак и само посматрачка мисија могла би да допринесе безбедности поморског пута, оцењује се у анализи. „Посматрачка мисија има за циљ да делује деескалирајуће, јер би пратила све што се дешава, бележила кршење међународног права, понашање страна у конфликту, али и понашање УН и светске јавности.“

Предлог 2: Заштитна мисија

Заштитна мисија била би много пуно робуснија. Она би могла да се ограничи на заштиту бродова земаља које учествују у мисији и да покуша да обезбеди слободну пловидбу за све. Најзахтевнији циљ био би: генерално спровести поморско право. Таква мисија би са друге стране била и рискантна. „Ако се не би спроводила на прави начин, она би могла да доведе до ескалације“, упозорава Мелинг у разговору за Дојче Веле. „С друге стране не можемо чекати да се напета ситуација реши сама од себе“.

Заштитна мисија би дакле морала да укалкулише и могућност ескалације. „То за немачке уши можда звучи неподношљиво“, каже Мелинг, „али таква опција политички није искључена. Питање је само да ли ће неко у немачкој влади преузети политичко вођство у спровођењу те опције и то смислено објаснити. Да је то у начелу могуће, показала су дешавања из недавне прошлости. Рецимо онда када је Немачка испоручивала Курдима оружје како би их оспособила да се сами бране, није било никаквог отпора.“ Формирање заштитне мисије питање је политичке калкулације, односно политичке воље немачке владе.

Могућности дипломатије

Немачко министарство спољних послова сматра да је таква војна мисија могућа само у комбинацији са дипломатском мисијом. „Темеље за њу Европска унија већ је поставила“, истиче Мелинг. „Самит Г7 у француском Бијарицу показао је да је ЕУ у стању да направи предлог. Управо то је Макрон урадио. Он је политички одшкринуо врата, а задатак за Иран и САД јесте да кроз њих прођу. Више од тога Европљани тешко да могу да ураде“, сматра Мелинг.

Европска флота не би морала да уде део мисије САД, као што је то влада у Вашингтону недавно затражила, наводе такође немачки политиколози. Али, европска мисија не може да избегне сарадњу односно координацију операција са САД. Јасно је да европска иницијатива мора да буде робусна. У сваком случају, наводе немачки аналитичари, принцип је да се мора избећи „парализа као у Сребреници“, што је појам који је ушао у војну терминологију и означава присуство војних трупа које ипак не успевају да спрече нису масакр над цивилима.

Мора се пазити да се избегне посматрачка мисија са мандатом који не би дозвољавао војну интервенцију у случају опасности по живот морнара. „Уместо тога, мандат би морао да подразумева адекватну примену силе у циљу заштите других живота. То служи и заштити самих припадника мисије.“

Превише рестриктиван мандат могао би да европске припаднике мисије да учини зависним од САД, уколико би дошли у ситуацију да се, у случају ескалације, обрате Американцима за помоћ.

Прочитајте ОВДЕ  како је изгубљени шпијунски авион умало изазвао рат, фалила је само...

Извор: Дојче Веле