Кина ће у уторак обележити 70 година комунистичке владавине великом војном парадом у Пекингу прослављајући се као глобална суперсила, упркос години штетних трговинских тензија са САД, немирима у Хонгконгу, међународним критикама о кршењу људских права над муслиманским мањинама те повећања цена хране.

Контрола наратива

Обележавање 70. годишњице оснивања Народне Републике Кине најважнији је догађај у Кини ове године, те је у припреми за демонстрацију моћи и снаге влада предузела низ корака пооштравајући сигурносне мере, указује "Ројтерс" истичући како су у Кини све годишњице осетљиво питање, а Комунистичка партија, жељна контролисања наратива, не допушта да различити гласови покваре атмосферу.

Врхунац прославе 1. октобра биће војна парада кроз центар Пекинга, где ће војска показати нову опрему за коју се очекује да укључује интерконтиненталну балистичку ракету "Донгфенг-41", која би могла да носи неколико нуклеарних бојевих глава и стигне до Сједињених Држава у року од 30 минута, суперсоничне дронове, борбене авионе и тенкове.

На прославу Кина није позвала стране лидере, али ће јој присуствовати страни амбасадори са седиштем у Пекингу. Обичним грађанима неће бити дозвољено да присуствују, а Пекинг ће бити затворен. Они који ће приредбу посматрати са трга, власти су након процене "верности и поузданости" лично одабрали.

Овогодишњи национални дан је изузетно осетљив, јер је 1. октобар празник и на кинеској територији Хонг Конга, који је у протекла три месеца био преплављен масовним продемократским демонстрацијама.

Нејасно је шта ће се тог дана догодити у Хонг Конгу, указује Ројтерс, но Комунистичка партија се ипак нада да ће свет видети слике уредних војних јединица и расплесане цивиле у Пекингу, а не огромне протесте на острву.

Без озбиљних изазова за Сија?

Војна поворка у уторак преко Трга Тијенанмен приказаће најсавременије војно оружје са намером да појача патриотски жар и подршку кинеској Комунистичкој партији (КПК), у средишту са председником Си Ђипингом, пише "Агенција Франс прес".

Већина стручњака слаже се да, упркос тешкој години за Сија, нема озбиљних изазова за његову контролу, а неки од изазова су постављени у сврху подршке идеолошким циљевима земље уз упозорење на антикинеске снаге, преноси Радио Слободна Европа.

Циљ војне параде је да се прикаже изванредни успон Кине – до темеља опустошене ратом и глађу до модерне и снажне националне државе чију економску и војну снагу, указује агенција, многи гледају са све већом забринутошћу. Си ће употребити годишњицу како би послао поруку да "партија и кинеска нација могу проћи кроз тешка времена како би постале јача земља".

Након оснивања Народне Републике Кине 1. октобра 1949. године, Мао Цедунг је проводио године реформи, колективизирајући пољопривредне површине и брзо преуређујући друштвене и економске структуре, подсећа АФП истичући како је пак током Маове вишедеценијске политике и владавине убијено или прогнано више милиона људи. Након његове смрти 1976. године, Денг Сјаопинг започиње раздобље отварања и економске реформе, али странка је задржала своје ауторитарне методе, шаљући војнике и тенкове да угуше студентске демонстрације на Тргу Тијенанмен 1989. године.

Си Ђипинг је угасио сваку наду у политичке реформе након што је преузео функцију 2012. године, пооштривши своју власт, укидајући цивилно друштво и уклонивши ограничења председничког мандата како би постао најмоћнији вођа земље од Маоа.

Приче о мртвим, затвореним и маргинализованим

Изванредни успон Кине био је најважнија прича 20. века, али док се држава припрема за обележавања 70. годишњице, питање је ко је стварно победио под владавином Комунистичке партије, указује Би-Би-Си истичући како су приче о мртвима, затворенима и маргинализованим увек много скривеније од прича о асимилацији и успеху.

Пекинг ће дрхтати од грмљавине тенкова, ракетних бацача и 15.000 војника који марширају, што је пројекција националне моћи, богатства и статуса коју ће на тргу Тијенанмен надзирати председник Си. Прославом 70 година владавине Комунистичке партије, цНо, тај наратив политичког и економског успеха који је - иако је великим делом истинит - наравно, непотпун, оцењује британски јавни сервис.

Последњих година, у кинеском западном региону Синђанг процењено је да има милион и по муслимана, већином Ујгура, који су смештени у масовне логоре због њихове вере и етничке припадности. Кина и даље инсистира да су то школе за стручно усавршавање, те да се тако потиче нови начин спречавања домаћег тероризма. С друге стране, многи Кинези који су имали користи од експанзије материјалног богатства и прилика, у замену за стабилност и раст можда ће прихватити - или барем толерисати - недостатак политичке слободе и цензуре. Они би параду могли посматрати као прикладну почаст националној причи о успеху која се огледа у њиховом сопственом.

Бележећи и проучавајући неке од огромних промена које су утицале на кинеско друштво у последњих седам деценија, професорка социологије са Универзитета у Пекингу, Гуо Јухуа, сматра да парада, која Комунистичку партију ставља на чело и средиште приче, пропушта стварну поуку - да је напредак Кине почео тек након Маоа, када је партија мало попуштала. Према њеним речима, већ "неколико генерација људи су прихватили историју која је лажирана, лажна, глорификована и испрана".

Звукови Хонгконга

Кинеска прослава 70. годишњице оснивања Народне Републике 1. октобра важна је прекретница за Комунистичку партију, но иза фанфара, партијски званичници пажљиво прате друге, проблематичније догађаје који угрожавају ред и стабилност који влада у Пекингу толико цени, пише Џорџ Магнус, аутор књиге "Црвене заставе: Зашто је Сијева Кина у опасности", у коментару који објављује "Фајненшл тајмс".

Осим комерцијалних и финансијских сукоба са САД-ом, протестни покрет у Хонг Конгу, који је сада већ у четвртом месецу, представља значајну кризу за Комунистичку партију Кине и најважнији је ударац који је доживео председник Си. Нема сумње да би било срамота за Пекинг ако становници Хонгконга буду протествовали док Кина слави, истиче Магнус.

Хонг Конг је и даље важан копну као водећи град и финансијско средиште Азије. Домаћин је више од 60 конзулата и више од 8.500 мултинационалних корпоративних регионалних седишта, правни субјект у којем локалне и глобалне компаније управљају кинеским оружјем - делује као кинески портал глобалним финансијским услугама и обрнуто.

Ипак, недавно постављање кинеских трупа у Шензену, преко границе са Хонг Конгом, сугерише да постоји могућност кинеске директне интервенције ако партија осети да је кинески суверенитет у опасности. Без обзира догоди ли се то или не, догађаји у Хонг Конгу су можда већ прешли критичну тачку и кинеска институционална контрола ће се више или мање тамо нагло повећати, умањити статус Хонг Конга и одузети значајну економску улогу.

Надаље, оцењује Магнус за "Фајненшл тајмс", хонгконшки протести већ обликују догађаје у Тајвану, где ће бити одржани председнички избори у јануару 2020. Анкете јавног мњења говоре да је у предности досадашња председница Цаи Инг-вен, чије заговарање тајванског суверенитета сугерише даљње дистанцирање од копна. У случају њене победе, Си би морао да преиспита могућности за мирно уједињење копна са "провинцијом одметника" Тајвана, за коју се верује да је једна од његових најдражих амбиција.

"Социјализам с кинеским карактеристикама"

Иако се владавина комунизма срушила готово свуда у свету, Комунистичка партија Кине је, како би сачувала ред и приморала на послушност, оживела древну филозофију - конфучијонизам, пише у коментару "Њујорк тајмса" Ијана Бурума, писац и професор на Бард колеџу.

Кад је Мао Цедунг 1. октобра 1949. године иступио на Трг Тијенанмен и прогласио - стандардним кинеским, али тешким хунајским нагласком - оснивање Народне Републике Кине, многе патриоте су се радовале. Велики број Кинеза, који нису били комунисти, било је срећно што је Кина након година понижавања од страних сила, језиве инвазије Јапана и крвавог грађанског рата напокон уједињена. Кинези су први пут након готово једног века повратили своје достојанство.

Иако су многи после зажалили због Маовог насиља над кинеским народом, његов подвиг уједињавања земље и враћања националног поноса и даље је разлог за многе људе у Кини да поштују његову заоставштину. Комунистичка партија Кине тако оправда свој континуирани монопол на власт - страх од насилног поремећаја потиче дубоко и непрестано уграђују у Кинезе свих старосних група. Партијски пропагандисти инсистирају на томе да би Кина без комунистичке владавине још једном запала у хаос и постала плен непријатељских страних сила.

Постоје, међутим, и други разлози због којих је Комунистичка партија још увек на власти у Кини - царску моћ у Кини увек је подржавала квазирелигијска догма. Кинески цареви, који су били посредници између неба и земље, третирани су као полубожанске личности, свете папе колико и земаљски владари, истиче Буруман у коментару за "Њујорк тајмс".

Конфучијанство, првобитно морална, као и политичка филозофија, постао је идеологија наметнута да се подстиче послушност ауторитетима - од очева у породицама до поглавара клана све до цара. Владари су користили конфучијонизам, ако би подржали друштвену хијерархију и аутократску владавину. Службени промотери веровања ставили су ауторитарни спин на оно што је почело као хуманистичка филозофија, написао је Буруман.

Председник Си настоји да оживи маоистичку мисао, разбијајући дисидентско размишљање на универзитетима, масовним медијима и на интернету. Његов култ личности нашироко се доживљава као начин за обнављање комунистичке разноликости империјалне владавине након година владања низа штурих технократа.

Комунистичка партија Кине наставиће да оправдава своју владавину залагањем за ред, националну величину и нешто што се назива "социјализам с кинеским карактеристикама", док ће се (неки) људи и даље богатити.

Прочитајте ОВДЕ  какво је то чудовиште тестирала Русија.

Извор: Радио Слободна Европа