Након упозорења појединих међународних представника и недавног које су упутили амбасадори земаља Квинте и Фитим Муљоли, шеф Вестминстер фондације за демократију на Косову, позвао је политичке странке да на изборне листе не укључују особе против којих су подигнуте оптужнице или су на било који начин повезане са криминалом.
Муљоли је то рекао на трбини на тему "Шта кандидати политичких партија нуде грађанима на изборима 2019.", одржаној у организацији Вестимнестер фондације и Косовског института правде.
Повећање броја кандидата који су имали проблем са законом последњих година приметио је и Бетим Муслиу из ИКД.
Он каже да се тај тренд повећава од избора 2010., да би на изборима 2017. године, велики број њих који су били на листама постали посланици у косовском парламенту.
- Деградација се наставља у извршној власти где су на позицијама министара и њиховх заменика људи који су имали оптужнице и пресуде - рекао је Муслиу.
Указао је да правосудни систем на ту појаву не реагује а грађани, каже, гласају на основу својих убеђења.
Политичке странке не искључују могућност укључивања особа са оптужницама на изборне листе ни уочи предстојећих ванредних избора, 6. октобра.
У својим наступима, наводи се, политичке странке тврде да су њихови приоритети борба против корупције, непотизма и организованог криминала, али се то не одржава на њихове предлоге кандидата за посланике.
"Косовапрес" извештава да три политичке странке - ДПК, ДСК и АБК - не спречавају укључивање на изборне листе и лица са оптужницама.
То је за "Косовапрес" потврдио заменик председавајућег ДПК Енвер Хоџај, рекавши да изборна листа те странке обухвата и такве особе. Он сматра да је то питање лична ствар лидера странке.
Најутицајнија опозициона ДСК има исти став, а портпарол те странке Бесиан Мустафа је на питање да ли ће на њиховој листи бити и члан председништва Насер Османи, то није ни потврдио, ни негирао.
Према речима потпредседника АБК Ахмета Исуфија, политика не би смела да се меша у правосудним систем. Из тог разлога, према његовом мишљењу, не треба прејудицирати и не дозволити да одређене особе буду кандидати за посланика.
Ехат Мифтарај са Косовског института правде каже да политичке странке делују на основу свог интересовања за кандидата, чак и ако та особа има криминални бекграунд само да би донели странци гласове.
Мифтарај каже да би примарна обавеза странака требало да буде да се особе са оптужницама никако не нађу на изборним листама политичких странака.
Он истиче да поолитичке странке делују на основу тога што их највише занимају кандидат са криминалном позадином или кандидат чији је имиџ увелико нарушен због његове прошлости било да су у питању оптужнице или скандали.
- Нажалост, ти кандидати на терену имају гласове и политичке странке, и зато их политичке странке користе, за прикупљање гласова - тврди Мифтарај.
Прочитајте ОВДЕ како је то Србија постала жртва сопствене политике.
Извор: Танјуг
