Дрнда је у гробарству 23 године. Почео је у Немачкој, а од свог имена направио је бренд. Код њега у понуди имате, како каже, ама баш све.
Од најлуксузнијих ковчега који коштају више од 300.000 динара, до накита за покојника и буквално свега што може да вам падне на памет.
У Пожаревцу је најпознатија клетва - "Дабогда те Дрнда возио", а смислила ју је жена која је хтела да "баци клетву" на љубавницу свог мужа.
Познат је и по томе што има огроман возни парк погребних возила. Сваки ауто је мерцедес, то је, како објашњава, питање престижа. У таквом једном возилу вожено је и тело покојног Слободана Милошевића.
Иако многи мистификују људе који су такозвани гробари, Дрнда је сасвим пријатан, весео и насмејан човек.
Прича о сахрани Милошевића
- Иако је прошло много времена, људи још увек питају о том дану - почиње Радиша своју причу која се догодила дана 18. марта 2006.
- Слободан Милошевић је авионом допремљен у Београд. У организационом одбору тада су били СПС и председник тадашње општине Кучево који је добар са мојим кумом. Мој кум Јоца ме је питао да ли желим да возим нашег преминулог председника. Наравно, био сам одушевљен идејом - каже Радиша.
Гледа у даљину и присећа се како је од речи до речи текао разговор и договор око превоза Слобе.
- Позвонио ми је телефон. Питали су ме, "Колико ћеш да платиш да возиш Милошевића?". Рекао сам, ево, колико год да треба. Јер, знате како, то ми је одлична реклама, светска реклама. На крају, наравно, ништа нисам платио - каже Дрнда.
У то време он је био гастарбајтер. Радио је "преко гране" и Милошевић је био човек са идеалима које је, како каже, веома поштовао.
- Ми гастарбајтери смо сви били понесени неким Милошевићем идеалима. Сви смо пратили све што он ради, нисмо имали разлога да га мрзимо - каже.
Пре 27 година Слободан Милошевић дошао је на власт: Апсолутна већина изгласала је овог човека да кроји судбину Срба
Када је договор око превоза био готов, Дрнда је изабрао најбољи мерцедес. Међутим, тај ауто је имао један мањи проблем...
- Браник на том ауту је био мало изударан. И сав је био у мушицама. У току ноћи офарбали смо браник, средили ауто. У кола смо ставили бордо свилу на коју смо после поставили ковчег. Е сад, ја сам иза ковчега ставио своју рекламу. На њој су биле све заставе Европске уније - наводи Дрнда који је се потом сетио да је око тих заставица испао проблем.
- Када су видели да сам ставио све те заставице, замерили су ми. Рекли су ми да не стављам све то у ауто, да не испадне да ја рекламирам земље због којих је настрадао наш председник. Сећам се да су ми рекли: "Немој да буде Дрнда га издрндао" - присећа се наш најпознатији гробар.
На питање да ли је успео да види покојника, да ли је успео да завири у сандук.
- Нико није могао да погледа у ковчег јер је био "зашвајсован". Нико то не може, сандуци су увек затворени на посебан начин. Наравно, сви су ме питали за његово тело, али, не, нисам га видео. Појавила се сумња да Милошевић уопште није био у том сандуку. Верујте ми, када сам га подизао и носио, осећало се и видело по терету и свему, да јесте. Те приче да је жив негде у Русији... мислим да нису тачне. То су причали и за Аркана. Чисто сумњам да је он негде жив - каже Дрнда.
Када је преузео ковчег, кренуо је пут Пожаревца.
- Када сам преузео тело осећао сам се узбуђено. Ипак, најјача ствар је била сам улаз у Пожаревац и пролазак кроз њега. Седео сам за воланом и... тај осећај... то што се у мени тада догађало, ја то и дан-данас не могу речима да опишем. Било је, ако се не варам, 926 репортера, ту је био и ББЦ, сви, ама цео свет нас је пратио и снимао - открива Радиша и наставља причу о том дану.
- Возио сам два на сат. Људи који су се окупили, а било их је, ако се не варам, око 70.000, бацали су цвеће, венце на ауто, хаубу... У једном тренутку више ништа, ама баш ништа нисам видео. Морао сам да возим уз навођење. Говорило ми се када да скренем лево, када десно. Само сам чуо гласове и плехану музику која је тог дана свирала - прича Дрнда.
Када је дошао до капије Милошевићеве куће, појавио се сукоб емоција у њему. На крају, преовладало је једно осећање.
- Понос! Осећао сам се поносно! Стигао сам са колима пуним цвећа, био сам у центру светског збивања. Тек касније сам схватио шта се догодило тог дана. Тек касније сам схватио шта сам урадио, кога сам возио. Тек када сам погледао снимак од тог дана сам постао свестан свега - каже Дрнда.
Након сахране, Дрндин мерцедес који је возио Слобу постао је најпопуларније погребно возило код нас, а и шире. Око тих кола људи су се отимали тада, а отимају се и сада.
- Па јесте, тај ауто је после добио на својој цени, али да се изнајми је коштао исто као и друга кола. Ништа ја то нисам наплаћивао скупље - тврди Радиша.
Дрнда је и дан-данас задужен за одржавање Слободановог гроба.
- Ја и дан-данас одржавам његов гроб. Сваке године на годишњицу смрти ја мењам крст, стављам нови. У контакту сам са породицом, односно са Милицом Гајић, снајом. Она је дивна - каже Радиша.
На крају приче открива зашто је Слободан, између осталог, сахрањен баш у свом дворишту.
- У нашим крајевима постоји обичај да се покојници сахрањују у својој кући да потомци касније не би продали ту земљу - открива Радиша Михајловић познатији као Дрнда.
У каквим су односима били Тито и Стаљи открио је Брозов унук, о тме прочитајте ОВДЕ.
Извор: Телеграф
