Али оно што је било занимљиво је био њен осмех, којим је био очаран локални патолог. Због тога је затражио од моделара да направи гипсани одливак.
Међутим, моделар је такође био фасциниран па је одливак изложио испред радионице, а бројни људи су га купили и окачили на зидове.
Одливак је у тадашње време постао идеал лепоте, а током година постао је стандард у вежбама оживљавања. Наиме, творац играчака Асмунд Лаердал 1955. спасио је свог сина од утапања тако што је извадио његово беживотно тело из воде и прочистио му дисајне путеве.
Лаердал је након тога направио лутку за реанимацију, а лице непознате жене из Сене, коју је као дете видео на зиду куће код баке и деде, послужило му је као инспирација за модел лутке са којом се до сада кроз прву помоћ сусрело више милиона људи.
Питање које се намеће јесте да ли је могуће да је лице с полуосмехом лице мртве особе. Новинари ББЦ-а, који су истражили ову тему, у разговору с париском речном полицијом сазнали су да ни једна особа која је умрла од утапања није имала такав изглед лица и да су такве особе готово увек натечене и деформисане.
Прича је постала још интригантнија након што је откривено да је непозната жена била мађарска глумица Ева Ласло, коју је убио њен љубавник Луис Аргон.
Прочитајте ОВДЕ све о мрачним тајнама Антарктика које крију од нас.
Извор: 100posto. hr
