Људи имају користи од сарадње, заједничког наслеђа које имамо, чињенице да говоримо истим језиком. Политичари очито не виде те предсноти и када слушате хрватске или српске министре имате утисак да су ти односи све лошији. Јесу међу њима, али на срећу народ их не слуша - каже Класић.
На учестале претње које му упућују хрватски десничари и они који величају усташки покрет, Класић поручује да све агресивнији национализам и шовинизам разарају Хрватску.
Каже и да Хрватска није правна држава све док улице носе имена усташких министара, а "за дом спремни" се проглашава старим хрватским поздравом.
- Студентима говорим да када чују у Далмацији да неко виче за дом спремни и велича НДХ тиме подрзава режим који их је поклонио другој држави. Како можете да будете патриоте, а величате режим који је допустио да Италијани узму Далмацију и Истру - пита професор, али каже да му је најгоре сто заборављамо историју.
Ту мисли, како каже, пре свега на храбре партизане који су "са пуно ентузијазма одлазили у рат, док са друге стране неки покушавају да величају режим у којем су усташе дошле на власт захваљујући туђој сили, Немцима и Италијанима".
Треба се, додаје, само присетити Загреба из 1945.
- Вођство НОБ је размишљало како ће ићи улазак партизана у град, хоће ли бити отпора, а усташе су отишле како су и ушле: кукавички, у окриљу ноћи, да нико не примети. Готово без испаљеног метка су напустили град и државу коју су сањали. Покушава се глорификација злочиначког режима који је почивао на расним законима и геноциду над онима који нису Хрвати - наводи Класић.
Додаје још да је то некима и данас и образац храброг Хрвата.
Упитан да ли је повратак усташтва стратегија којом се жели да се још оно мало Срба заплаши и исели, Класић каже да мисли да је то у ствари порука свима кој се не уклапају у образац пожељног Хрвата, јер, примећује, Срба више готово да нема.
- Много већи проблем су им људи попут мене, који указују на катастрофалне последице хрватског национализма и шовинизма, те на проблематичност конзервативно-католичке револуције - каже историчар.
Уверен је да ни овај папа неће прогласити свецем Алојзија Степинца, те напомиње да је папа Фрања тачно шести по реду папа који није донео одлуку о канонизацији Степинца.
- Степинац је умро 1960. и одлуке нема до данас и чини се да Ватикан и даље калкулише. Имам осећај да би такав потез продубио антагонизам између католичког и православног становништва, Хрвата и Срба и очито да није све баш тако јасно како се у Загребу наглашава - закљуцује историцар Хрвоје Класић.
Зашто је наређено гранатирање Загреба, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Танјуг
