Реч је о моћним беспилотним летелицама о којима се на Западу много не зна, с обзиром да су новијег датума. Војска Србије никада нешто слично није имала у свом саставу, а постаће прва земља у региону која располаже оваквом техником. Кинески дрон-бомбардери ЦХ-92А могу да се користе за прикупљање обавештајних података, извиђање дању и ноћу, откривање непријатељских позиција. Они такође могу да управљају артиљеријском ватром, прате и гађају покретне циљеве на земљи и да дејствују дубоко у непријатељској територији.
Име добили по дуги
Према речима саговорника, борбени дронови ЦХ-92А могу да носе две вођене ракете ваздух-земља значајне разорне моћи и да лете на висини од преко 5.000 метара, док им је акциони радијус 150 километара. Производи их кинеска компанија "Aerospace Long March International (ALIT)", а развијене су у 701. истраживачком институту. Њихова ознака ЦХ потиче од кинеских речи Цај хонг, у преводу "дуга". Упоредо са набављањем ових летелица радиће се и трансфер кинеске технологије на домаћу летелицу 'пегаз'.
Помоћник министра одбране за материјалне ресурсе Ненад Милорадовић истиче да је ова набавка од изузетног значаја за Ратно ваздухопловство и читаву Војску Србије.
- Цео пројекат набавке извиђачко-борбених беспилотних летелица ЦХ-92А и трансфер технологије је од огромног значаја пре свега за Ратно ваздухопловство јер се добијају способности које до сада нисмо имали. Ту мислим пре свега на ноћно осматрање и прецизно мерење координата циљева без излагања сопственог људства ризицима противничке ватре, затим гађање ласерски вођеним пројектилима статичких и покретних циљева... Значајно се повећава и способност наше артиљерије јер се добија средство за управљање врло далекометном артиљеријском ватром у дубини противника. Све ове карактеристике битна су карика наших даљих планова за опремање Војске Србије, што артиљерије што ваздухопловства, новом генерацијом вођене муниције којом ће се даље значајно подићи наше способности - објашњава Милорадовић.
Он додаје да се поред ове набавке истовремено врши и трансфер технологије којим ће се завршити развој и успоставити производња наших извиђачко-борбених летелица типа 'пегаз', која је сличних карактеристика.
- Битно је напоменути да између ова два система постоји висок ниво компатибилности јер се скоро сви подсистеми којима је опремљен ЦХ-92А уграђују и у 'пегаз'. Планирано је да 'пегаз' буде само извиђачка летелица, али сада радимо на томе да добије и значајне борбене способности - наводи Милорадовић.
Значајно на много нивоа
Уредник ваздухопловног портала "Танго сикс" Петар Војиновић каже да је реч о значајној набавци из више аспеката.
- Значај набавке кинеских беспилотних летелица првенствено треба посматрати у склопу преноса технологија које ће убрзати увођење у оперативну употребу нашег оригиналног пројекта 'пегаз'. Застој у њеном развоју се тако превазилази и за неко време РВ и ПВО имаће две врсте беспилотних летелица: ЦХ-92А које ће служити за извиђање и борбену употребу и 'пегаз' који ће бити оспособљен за борбену употребу, али ће највероватније остати у примарној улози извиђача - напомиње Војиновић.
Шта све набављамо од Кинеза
* Извиђачко-борбене дронове ЦХ 92А
* Беспилотне летелице "винг лунг"
* Разговарано о ПВО систему ФК3, пандану руском С300
Шта све може ЦХ-92А
* Да извиђа дању и ноћу, да мери координате циљева
* Да прати аутоматски покретне циљеве на земљи (возила и др.)
* Да управља артиљеријском ватром, односно да мери грешке између положаја циља и падних тачака артиљеријских пројектила
* Може ласерски да означава циљеве да би их гађала артиљерија
* Може сама ласерски да осветљава и гађа својом ракетом циљ
Карактеристике борбеног дрона
* Дрон ЦХ 92А носи две ракете типа ФТ 8Ц
* Домет ракета ФТ 8Ц и 8Д је до 6 километара
* Реч је о полуактивно ласерски вођеним ракетама ваздух-земља
* Максимална полетна маса дрона је 380 килограма
* Акциони радијус дрона је до 150 километара
* Може да лети на висини од 5.000 метара
* Производ компаније "Aerospace Long March International"
* Поседује оптоелектронску опрему (камере - дневна, ноћна и термовизијска).
Зашто је важан Турски ток прочитајте ОВДЕ.
Извор: Информер
