Пре неколико месеци скупштина је усвојила измене Закона о извршењу и обезбеђењу, које су ступиле на снагу 1. јануара 2020. године. Јавни извршитељи су први пут у правосудни систем Републике Србије уведени 2011. године, а премештање ове професије у приватни сектор правдано је неефикасним извршењем судских пресуда, које би сада требало да се спроводе много брже, уз истовремено растерећење судова. У медијима су се тада могли наћи примери пресуда које се не извршавају годинама, односно радника који не могу да наплате плате од послодаваца.
Ситуација данас је много другачија, приватни јавни извршитељи су постали институција за себе, неке канцеларије су уредно пријавиле да су зарадиле преко милион евра за годину или две дана. Примере наплаћених зарада готово и да немамо, а у медијима свакодневно видимо примере избацивања људи на улицу.
Закон је мењан неколико пута и сваки пут су извршитељи на неки начин добијали нова овлашћења. Последња измена нам доноси електронску аукцију, јер је примећено да је у овом делу извршења неопходна детаљнија регулатива, трећа лица (држаоци имовине у закону) од сада сама плаћају трошкове свог избацивања из легално купљених станова, а грађани плаћају папрене казне ако ометају извршење.
Нови закон је усвојен у Скупштини, без претходне јавне расправе и почео је да се примењује од 1. јануара 2020. године, иако су најављиване бројне позитивне измене, осим смањења дозвољеног оптерећења на примања и увођења е-аукције ништа значајно се није променило набоље.
„Извршитељи више не могу да продају стан за дуг мањи од 5.000 евра!" - Ово је наслов који се појавио у многим медијима. Да ли је ово тачна констатација и да ли је напокон урађено нешто у корист грађана, обичних људи?
Одговор можемо добити од самих извршитеља, а пре тога је важно нешто додати, па би тачна информација гласила „за комунални дуг мањи од 5.000 евра", јер се ово ограничење односи само на комуналне дугове.
Бивша потпредседница Коморе Светлана Манић је у интервјуу за „Нову економију" недавно изјавила: „У досадашњем раду извршитеља само је једна некретнина продата за „дуг за струју", и било је реч о дугу који је са каматом достигао милион динара. Значи то није био тако велики проблем у примени, тога није толико било."
У гостовању на Н1, извршитељка Снежана Петровић је била још директнија: „Ја у својој каријери... имам 30 година радног стажа... не знам ниједан случај где је јавно комунално предузеће предложило продају непокретности, нити знам колегу који је спровео извршење за дуг до 5.000 евра, уколико се ради о комуналним услугама."
Дакле, законодавац је озаконио нешто што се никада није ни десило и то је представљено као велика измена, која ће сада много значити дужницима, јер им се више никада неће десити оно што се никада није ни десило.
Станови се одузимају људима због дугова према банкама или физичким лицима, а честа је и превара око дуплих продаја, па без стана можете остати јер је неко исти стан продао два, три или пет пута, наравно то се овим законом не мења.
Сразмера
Како је уопште могуће продавати некретнину за дуг мањи од 5.000 евра и зашто је потребан посебан члан закона који то забрањује, када свакако постоји начело сразмере по коме није могуће продати стан за несразмерно мали дуг. Такође, остаје питање шта ће се десити са тим начелом када почне нови закон да се примењује, јер извршитељ може продати стан за дуг од 6.000 евра, ако поштујете лимит од 5.000 евра, али не може уколико поштује начело сразмере.
У Закону о извршењу и обезбеђењу се наводи:
„Јавни извршитељ дужан је да приликом избора средства и предмета извршења ради намирења новчаног потраживања води рачуна о сразмери између висине обавезе извршног дужника и средства и вредности предмета извршења.", као и да тежа дисциплинска повреда јесте: „одређивање, мењање или додавање средстава и предмета извршења којим је озбиљно нарушено начело сразмере."
Ипак, када ово споменете у разговору са извршитељима, они наводе да суд одређује да ли ће се продати стан, али зашто онда у закону не стоји да судија мора водити рачуна о начелу сразмере остаје непознато.
Трећа лица
Један од већих проблема је позиција трећих лица у поступку, која се последњим изменама закона стављају у још гори положај, па сада поред тога што ни криви ни дужни остају без домова, морају и да плате трошкове избацивања из сопственог стана. Наравно, у теорији они могу доказати у вишегодишњој парници да су у праву.
„Држаоци имовине" од сада сносе трошкове извршења. То је фин начин да се каже, треће лице у поступку, које је на пример потпуно легално купило и платило стан, а онда је неко тужио инвеститора или претходног власника због дуга, треба да напусти тај стан и да плати трошкове исељења.
Поред тога што су купопродаје ових непокретности реализоване на основу оверених уговора, постоје и случајеви купаца уредно уписаних у катастар, а који су се нашли у истом проблему. Неопходно је наћи решење за ове људе, који су поступали савесно и уз дужну пажњу и не дозволити да они преузму сав терет тога што систем не функционише.
Јавни извршитељи и чланови њихових породица више нису у могућности да...
Уведен је нови члан закона, којим се забрањује да на јавним аукцијама учествују извршитељи и чланови њихових породица. Можда је оваква законска норма инспирисана ситуацијом у којој је син јавне извршитељке на јавној аукцији купио стан породице Аксентијевић на Новом Београду.
Овде је важно додати да госпођа чији је син купио стан није само јавни извршитељ, већ и функционерка извршног одбора Коморе као и организационе јединице Коморе извршитеља којој месно припада.
Свакако да ово јесте помак, али процес продаје станова на аукцијама је морао бити јаван и до сада, а не да поједине јавне продаје обезбеђује приватно обезбеђење, које спречава грађане да присуствују.
Казне за солидарност
Једна битна измена су казне за солидарне грађане и оно што из организације Кров над главом називају „криминализација солидарности". Прописане су нове казне за све оне који спречавају или ометају извршење и оне износе од 10.000 до 200.000 динара за појединце и од 100.000 до два милиона за правна лица. Ова регулатива је вероватно инспирисана организацијама попут Крова и ситуацијама када грађани не дозвољавају нечије избацивање из дома тако што се окупе испред истог.
Прочитајте ОВДЕ чија је то изјава и зашто шокирала грађане.
Извор: novaekonomija. rs
