Реликвије имају немерљиву вредност, о чему је својевремено говорио и бивши председник Црне Горе Момир Булатовић, наводећи да су Малтешки витезови само за једну од њих нудили чак 150 милиона долара.
У Цетињском манастиру, наиме, чувају се рука Св. Јована Крститеља, рука која је крстила Исуса Христа и честица Часног Крста Господњег, односно део крста на којем је разапет Исус Христ, а у згради Владиног дома у Плавој капели је икона Пресвете Богородице Филермосе.
Три велике хришћанске реликвије прешле су дуг историјски пут до Цетиња. Од Јерусалима, преко Цариграда стигле су у посед крсташких витезова Св. Јована Крститеља који су их приликом својих похода запленили. У почетку су се налазиле на Родосу, а затим од средине 16. века на Малти.
У време Наполеонових ратова генерал Малтешког реда предао је светиње на чување руском цару Павлу I Романову 1799. године. Светиње су чуване на двору Романових у Петрограду све до револуције 1918. године, када их је из Русије изнела Марија Фјодоровна, мајка императора Николаја II и однела их у Копенхаген.
Пред крај живота предала их је руском митрополиту Антонију Храповицком, који је светиње преко Берлина донео у Београд. Тада су предате на дар краљу Александру Карађорђевићу у знак захвалности руског народа и руске цркве за пријем великог броја избеглица из Русије.
Светиње су чуване у краљевском двору у Београду до 1941. године, када их је краљ Петар II с патријархом Гаврилом Дожићем оставио управи манастира Острог на чување.
Из Острога светиње су 1952. године пренете у државни трезор. Из трезора рука Св. Јована Крститеља и део Часног Крста предате су тадашњем митрополиту црногорско-приморском Данилу Дајковићу у Цетињски манастир, а икона Пресвете Богородице Филеримосе 1978. године предата је Народном музеју на Цетињу где се и данас налази.
Ове светиње се убрајају међу највеће хришћанске реликвије и налазе се у златним рамовима, украшеним дијамантима, брилијантима, рубинима и сафирима.
Протојереј Велибор Џомић изјавио је не тако давно да власници три хришћанске светиње које се чувају на Цетињу нису ни држава Црна Гора, нити хришћански свет, већ Митрополија црногорско приморска.
Џомић је потврдио да је светиње у Црну Гору 1941. године донео краљ Петар II Карађорђевић и поклонио их Митрополији црногорско-приморској у манастиру Острогу.
“Примио их је игуман острошки Леонтије у присуству патријарха српског Гаврила. Чуване су у Острогу све до 1952. године када су изузете у једном кривичном поступку. У депоу Секретаријата унутрашњих послова су држане до 1978. године када су честица Часног Крста и десница Светог Јована враћене Митрополији, а икона Богородице Филермосе је тада привремено, тако је наведено у акту, поверена Народном музеју.
У Црној Гори годинама уназад траје камања власти и такозване Црногорске православне цркве да се три хришћанске реликвије предају у трајно власништво државе Црне Горе.
Прочитајте ОВДЕ како црногорске власти планирају да отму 650 православних цркава и манастира.
Извор: Информер
