Како су тензије ескалирале између две државе, САД су имале на уму листу циљева у случају да Иран нападне снаге и интересе САД. Црвена линија је пређена када је 27. децембра 2019. у нападу на војну базу К1 у ирачком Киркуку убијен амерички човек од поверења Навреш Валид Хамид, рођени Ирачанин кои је емигрирао у САД, па потом постао "уговорац" у Ираку.
После вишемесечног праћења Сулејманија, другог најмоћнијег човека у Ирану, план да га коначно нападну спроведен је у дело 3. јануара 2020. Тај потез гурнуо је САД на ивицу рата, наводи се у тексту Њујорк тајмса заснованом на интервју са десетак Трампових људи из администрације и војних званичника.
Сулејмани је био познат као 62-годишњи високи генерал и вођа јединице Кудс Исламског револуционарног гардијског корпуса који је стајао иза прокси ратова у Ираку, Сирији, Либану и Јемену.
Био је један од најбољих команданата у региону који је годинама радио у сенци, али је дошао у центар пажње након Арапског пролећа и рата са Исламском државом. Сматра се покретачем иранске борбе за регионалну превласт. Надзор над генералом појачан је у мају и септембру и кулминирао је ударом беспилотне летелице 3. јануара 2020. године, када је и ликвидиран.
Тајни план за ликвидацију који је потписао Трампов саветник за националну безбедност Роберт О” Брајен убрзан је 31. децембра, када су америчку амбасаду у Багдаду напали проирански протестанти.
На списку су били генерал Сулејмани и Абдул Реза Шахлаи, ирански командант у Јемену који је помагао у финансирању оружаних група у региону. Мање драматичне опције биле су гађање иранског енергетских објеката и брода за команду и контролу Револуционарне гарде који је усмеравао мале бродове који пресрећу танкере са нафтом у водама око Ирана.
Надзор Сулејманија појачан је у мају, када су тензије с Ираном ескалирале након напада на четири танкера нафте, што је тада навело америчког саветника за националну безбедност Џона Болтона да од војске и обавештајних агенција тражи да нове опције за заустављање иранске агресије.
Добио је опцију да убије Сулејманија и остале вође иранске Револуционарне гарде. Агенти регрутовани у Сирији и Ираку известили су о Сујлемнанијевом кретању. Како је било превише изазовно погодити га у Ирану отворене су опције ликвидације. Агенти САД у сиријској војсци, снагама Кудса у Дамаску, Хезболаху у Дамаску, аеродромима у Дамаску и Багдаду подносили су Пентагону извештаје о његовом кретању. Сулејмани је знао да га прате и често куповао више карата за путовање како би америчке шпијуне довео у заблуду. У последње моменту је улазио у авион, седао би у први ред прве класе и први излазио.
За Нову годину одлетео је у Дамаск, а затим се аутомобилом одвезао у Либан да се састане са лидером Хезболаха Хасаном Насралахом. Насралах га је упозорио су се амерички медији окомили на њега и да објављују његову фотографију што је изгледало као медијска и политичка припрема за његово убиство.
Рекао је да се Сулејмани смејао и рекао да се нада да ће умрети као мученик и замолио је Насралаха да се моли да так обуде. Истог дана, на другом крај усвета, у седишту ЦИА у Ленглију, склапао се мозаик који је указивао да Сулејмани мобилише и организује прокси снаге у Либану, Јемену и Ираку за напад на америчке амбасаде и базе.
Иако није било конкретних доказа о непосредној претњи, постојао је забрињавајући образац. Званичници ЦИА утврдили су да нереаговање на Сулејманијеву активност није добра по интересе САД, Трумп се сложио с опцијом да га убију, а сложили су се и његови виши саветници.
Међутим, неки званичници Пентагона били су шокирани због тога што је председник изабрао најекстремнију опцију. На крају су ликвидирали 3. јануара, након што је слетео у Багдад. Авион је слетео у 12.36 ујутру и Сулејмани је прво изашао са својом пратњом. Придружио му се Абу Махди ал-Мухандис, вођа неколико милиционих група везаних за Иран.
У два аутомобила су се одвезли са аеродрома, док су их пратиле америчке беспилотне летелице МК-9 Рипер. У 12.47 часова неколико ракета испаљено је у возила, остављајући 10 изгорелих тела. Није тачно јасно зашто је био у Ираку. Неке теорије кажу да је био тамо као део напада. Други кажу да је био тамо да смањи тензије између Ирана и Саудијске Арабије.
Међутим, исте вечери америчке снаге су покушале да циљају другог генерала у Јемену, али нису успеле. Америка је циљала Абдул Резу Шахлаија, заповедника Кудс снага, али није успела због проблема с обавштајним подацима.
Американци су преко Швајцараца упутили писмо Иранцима упозоривши да ће одмазда покренути даље војне акције Трампа који је све то време договарао да САД циља друге локације које су првобитно сматране линијом напада на Иран, укључујући постројење за нафту и гас и ирански командни брод. САД су имале планове за спровођење сајбер напада како би делимично онеспособиле ирански сектор нафте и гаса. Трумп се био љут кад је твитовао да има листу иранских циљева, укључујући и културно важне. Један званичник рекао је да ниједна мета заправо није културна.
Прочитајте ОВДЕ шта Американци планирају у Сирији.
Извор: Информер/Дејли мејл
