Ипак, ништа са ове листе не дешава се први пут у земљи коју, готово три деценије, води неприкосновени лидер Мило Ђукановић.
Међу посланицима има и оних који су и раније привођени, оптужбе на националној основи периодично се јављају и шире по целом региону, протестује се на улицама, а свештена лица и полиција налазили су се лицем у лице чак и током некад толико спорног паљења „српског" и „црногорског" бадњака.
Спорно је усвајање Закона о слободи вероисповести којим се предвиђа да држава постаје власник свих верских објеката који су изграђени до децембра 1918. године уколико верске заједнице не докажу власништво над њима.
Закон је усвојен пред новогодишње и божићне празнике, у освит године редовних парламентарних избора.
„Ниједна држава у нашем региону, па ни шире, нема закон који је дуже и пажљивије припреман и око којег су вођене детаљније и отвореније консултације са свим заинтересованим субјектима у држави и изван ње.
„Овај закон је усвојен да би сви у Црној Гори имали једнако право да, по својој савести, буду или не буду верници било које вероисповијести, и да би закони једнако важили за све", каже потпредседник црногорске Владе Зоран Пажин.
Опозиција мотиве види на сасвим другој страни, уз опаску да је вишедеценијска власт овим законом направила грешку.
„Мислим да се овога пута Ђукановић преиграо, јер се ујединила истинска Црна Гора свих вера и нација у борби против неправде, гажења Устава и елементарних људских права", каже лидер опозиционих Демократа Алекса Бечић.
Митрополија црногорско-приморска Српске православне цркве се противи примени овог закона наводећи да је он донет да би се Српској православној цркви одузела имовина којом располаже у Црној Гори.
Подршку српској заједници у Црној Гори исказали су и представници званичног Београда, а председник Србије Александар Вучић најпре је најавио, па одустао од одласка у Црну Гору на Бадњи дан, 6. јануара.
Зашто је Закон донет баш сад?
Црногорска власт и опозиција сагласни су бар око једне чињенице - да је рад на Закону почео још 2015. године.
„Јавна расправа, коју су пратиле велике тензије, па и немиле сцене, спроводила се крајем 2015. године, односно у предвечерје изборне, 2016. године.
„Након избора, тај акт је враћен у фиоку и Влада се није њиме бавила пуне три године, већ је одлучила да поново актуелизује ову тему утврђивањем Предлога закона крајем 2019. године, односно поново у предвечерје изборне 2020. године", каже опозиционар Алекса Бечић.
Потпредседник Владе, с друге стране тврди да је време искоришћено другачије.
„Од 2015. су организовани бројни јавни скупови о Нацрту закона, све верске заједнице и други заинтересовани субјекти коментарисали су Нацрт закона и представници Владе су више пута имали појединачне консултације са свим верским заједницама.
„Првобитни законски текст је знатно измењен, будући да је Влада прихватила све предлоге верских заједница који су били у складу са међународним правним стандардима и јавним интересом, а Влада је затражила мишљење Венецијанске комисије и уврстила у Предлог закона све препоруке овог стручног тела Савета Европе", сматра Пажин, функционер владајуће Демократске партије социјалиста (ДПС).
Имају ли везе избори и Закон?
За некадашњег амбасадора Србије у Подгорици Зорана Лутовца, дилеме нема - тајминг доношења Закона је јасан.
„Оваква врста питања обично се потеже у време предизборних кампања и има дневнополитичку сврху, а не треба изгубити из вида да је то и део шире идентитетске приче - државног пројекта раздвајања српског од црногорског идентитета.
„Те теме се користе у предизборном периоду како у првом плану не би биле социјалне теме, питања корупције и криминала", каже Лутовац.
„Циљ Ђукановића пред сваке парламентарне изборе јесте радикализација, поларизација, поделе, играње меча на идеолошком терену, јер је свестан да на терену економије, социјалне политике, владавине права, прима голове сваких пет минута и губи убедљиво.
„Зато увек тежи да пребаци лопту на идеолошки терен како би покушао да хомогенизује своје незадовољне бираче и натера их да забораве на стање у фрижидеру и банковном рачуну, да лажно плаши припаднике мањинских народа, али и како би јачао пожељну опозицију са којом увек игра те утакмице и која му служи као страшило пред очима домаће и међународне јавности."
Црногорски вицепремијер који је у парламенту образлагао Закон, тврди да избори немају утицаја на његово доношење.
„Не верујем да ће кампања за предстојеће изборе протећи у знаку бесмислених подела и расправа о томе које су вере и нације у Црној Гори старије и заслужније.
„Црна Гора је имала и превише горких историјских искустава, и сопствених и код својих суседа, да би дозволила да оваква ретроградна реторика данас било коме донесе озбиљнију политичку корист."
Пажин наводи и да Влада премијера Душка Марковића нема разлога да бежи од приче о резултатима рада.
„Захваљујући оваквој државној политици, у Црној Гори су од обнове независности удвостручене плате, утростручени приходи од туризма, данас је Црна Гора пуноправна чланица НАТО-а и једна од најбрже растућих економија Европе", наводи овај члан ДПС-а.
Какве су политичке последице доношења Закона?
У овој политичкој игри, највећи губитници су они који је - посматрају са стране.
„Највише штете имају сами грађани, без обзира како се изјашњавају.
„Користи имају они који политички капитализују такву борбу - како они који желе да мењају идентитет, тако и они који користе идентитетско питање да би се представили као политички заступници друге стране и наводно се налазе на бранику одбране", сматра Лутовац.
Са некадашњим српским амбасадором сагласан је и један од црногорских опозиционих лидера.
„Ђукановићев циљ је да сузи маневарски простор истинским грађанским опозиционим партијама, које и домаћа и међународна јавност види као алтернативу и које воде политику која њега разобличава.
„Међутим, мислим да се овога пута преиграо и да су грађани препознали те намере играња идеолошких политичких утакмица, од чијег исхода су увек имали штету сви обични грађани, без обзира на чијој су страни били", каже Алекса Бечић.
На свест грађана рачунају и у владајућем ДПС-у.
„Немам никакве сумње да грађани веома добро знају у каква беспућа и деструкцију води политика етничке и верске мржње и сукоба.
„Зато сам уверен да ће грађани дати поверење оној политици која не дели чланове породица, пријатеље и комшије по вери и нацији и која је окренута будућности, напретку грађанске државе и вишем квалитету живота за све", наводи Зоран Пажин.
Политичких последица није поштеђен ни регион, осетљив на сваку размену оштрих речи са националним предзнаком.
Неодиграна кошаркашка утакмица јер Црвена звезда није желела у Подгорицу, најављени па отказани долазак председника Вучића у Црну Гору само су најочигледнији примери како се односи лако и брзо покваре.
„Београд игра своју улогу, али она нажалост није таква да помаже ситуацији у Црној Гори, већ је усмерена на то да се профитира на политичкој сцени Србије.
„Постављање у улогу заштитника српских интереса може звучати као патриотски чин, али је у овом случају заправо потез који иде у корист режиму у Подгорици који жели да раздвоји српски од црногорског идентитета - ако желите да ово питање сведете на права Срба, ви идете на руку Подгорици јер везујете српски идентитет само за оне који се изјашњавају као Срби", објашњава Зоран Лутовац, сада лидер опозиционе Демократске странке.
Како даље?
Упркос протестима и повишеној друштвеној температури, дијалог остаје кључна реч у одговору на питање како изаћи из тренутне кризе у Црној Гори.
„Влада је спремна да, без одлагања, отпочне дијалог са свим верским заједницама о примени овог закона.
„А са Митрополијом црногорско-приморском је спремна да разговара и о условима под којима би могао бити закључен темељни уговор, чим сама Митрополија искаже спремност за овом врстом дијалога", каже вицепремијер Пажин.
Опозиција коју представља Алекса Бечић спремна је да дијалог подржи, али без уплитања у његов исход.
„Потребан је истински дијалог и договор између државе и традиционалних цркава и верских заједница, односно оних на које се поменути закон доминантно односи, а политичке партије само треба да поздраве један такав договор", сматра Бечић.
Шта прописује Закон?
Црна Гора је 2015. године послала Венецијанској комисији Савета Европе предлог Закона о слободи вероисповести и статусу верских заједница, али је нацрт убрзо повучен услед бројних критика.
Нови нацрт послат је поново у мају 2019. Стручњаци комисије похвалили су низ решења која су предвиђена законом, али препоручили и да се пре усвајања консултују и верске заједнице у покушају да се дође до договора.
Закон предвиђа шири увид државе у финансије религијских заједница, али најспорније су тачке којима се предвиђа подржављење црквене имовине за коју не постоји доказ о власништву пре 1918. године, када је Црна Гора постала саставни део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Стручњаци Венецијанске комисије навели су да држава има право да наметне строге услове за коришћење имовине како би се заштитило културно наслеђе, али и да мора да предвиди додатне мере заштите у предвиђеним управним и судским поступцима за доказивање права на имовину верских заједница.
Законом би требало дефинисати и да верске заједнице морају бити обавештене о покретању спорова о имовини, да им се мора омогућити учешће у поступцима, као и да се власништво над имовином може променити тек након коначне одлуке надлежних органа.
Они су поздравили изјаве црногорских званичника да пренос верских објеката и земље неће у суштини утицати на њихову употребу, али и напоменули да то не проистиче из Нацрта закона.
„Због тога Венецијанска комисија препоручује да Нацрт закона јасно наведе да промена у власништву над верском имовином неће аутоматски утицати на већ постојеће право на коришћење такве имовине", наводи се у саопштењу комисије.
Прочитајте ОВДЕ како је Мило Ђукановић ударио на српске медије у Подгорици.
Извор: Би-Би-Си на српском
