Почетком 20. века, а нарочито за време Анексионе кризе, када је Аустроугарска припојила Босну и Херцеговину, на простору на коме су живели Јужни Словени ниче велики број организација и тајних друштава. Циљ неких је био коначно уједињење са Србијом. Други су имали још и већи идеал - стварање заједничке државе свих Јужних Словена - Југославије.
"То је био тренд тих деценија. На пример, Млада Босна је била само једна од многих национално-револуционарних организација, чији је циљ био политичко и национално уједињење. Само на територији Босне постојало их је најмање шест и то у Мостару, Сарајеву, Требињу... Све оне су се бориле против окупације и потом припајања Босне и Херцеговине Аустроугарској - објашњава за Историјски забавник историчар Добрица Јовичић.
Највећи траг у историји, свакако је оставила Млада Босна и њен члан Гаврило Принцип који је, 28. јуна 1914. године, убио надвојводу Франца Фердинанда што је Аустроугарска искористила као повод да започне Први светски рат.
О умешаности једне друге тајне организације - Црне руке и њеног вође Драгутина Димитријевића Аписа, у Сарајевски атентат дуго се спекулисало. Црна рука, тајно друштво основано под именом Уједињење или смрт, било је надалеко познато по Мајском преврату - атентату на краља Александра Обреновића и краљицу Драгу 1903. године када је у Србији поново на власт доведена династија Карађорђевић.
Никада није доказано да је Апис организовао Сарајевски атентат. Према неким наводима, он чак никада није срео главне учеснике атентата - Гаврила Принципа, Трифка Грабежа и Чабриновића, иако поједини чланови Црне руке јесу сарађивали са члановима Младе Босне, а било је и оних који су били припадници обе организације.
"Никада није до краја разјашњено ко је све организовао Сарајевски атентат. Вероватно је Апис био тај који је вукао све конце, али он је био прави обавештајац оног времена и добро је крио своје трагове, па о његовим плановима и данас мало знамо", истиче Јовичић и додаје да су управо захваљујући атентатима који су били главно средство деловања за чланове ове две организације, оне постале толико познате и упамћене и до данашњих дана.
Ипак, Млада Босна и Црна рука нису биле једине! На Балкану је у исто време функционисало много удружења и тајних друштава са истим циљем - коначним ослобођењем од туђинске власти. Ово су нека од њих:
Народна одбрана
Народна одбрана је била национална организација у Краљевини Србији основана 1908. године у Београду у знак протеста против нелегалне анексије провинције Босне и Херцеговине од стране Аустроугарске. Ова организација је из Краљевине Србије у Босну слала одреде ради борбе против Аустрије, а за време Балканских ратова преко ове организације су регрутовани добровољци за борбу у Македонији.
"Омладински огранак ове групе била је организација Душан Силни. Реч је била о великом и добро организованом друштву. Када су Аустроугари послали ултиматум Србији, ставка 2 тог документа је захтевала распуштање Народне одбране и конфискацију њених средстава за пропаганду. Значи да је реч била о веома утицајном друштву", прича Добрица Јовичић.
Српска влада је у свом одговору навела да нема никаквих доказа да је ово друштво учинило ма какво кривично дело, али да ће, ако се тако нешто докаже, распустити Народну одбрану. Ипак, за тим на крају није било потребе јер је Аустроугарска одбила предлоге Србије и ускоро објавила рат.
Словенски југ
О удружењу Словенски Југ данас се веома мало зна. Створено је у Македонији 1902. године.
"Ако је Народна одбрана имала за циљ борбу против Аустроугарске, онда је Словенски Југ борбу водио против Турака. Има података да су припадници ове организације у прво време сарађивали са Бугарима који су такође желели независност, али су касније постали непријатељи", каже Јовичић и додаје да је након ослобођења од Турака било предвиђено прикључење Србији.
Бела рука
Већина људи зна за постојање Црне руке, али да ли сте знали да је постојала и Бела рука?
"Бела рука је била тајна официрска организација у Краљевини Србији, настала као супарничка група Црној руци. Основао ју је генерал Петар Живковић који је касније, током шестојануарске диктатуре, био председник Владе. Чланови ове групе су блиско сарађивали са престолонаследником, а касније и са краљем Александром Карађорђевићем чија су сва дела одобравали и пружали му подршку у борби против радикалске владе Николе Пашића", објашњава историчар Јовичић.
Сматра се да је овај неформални круг официра основан 1912. године, наџивели су Црну руку која је званично нестала на Солунском фронту 1917. године и наставили да постоје све до после Другог светског рата и промене власти у Југославији.
Друштво Свети Сава
За разлику од већине поменутих друштава и организација којима је атентат био главни метод рада, друштво Свети Сава се пре окретало просвети и образовању становништва које није живело на простору Србије.
Организатор Друштва Светог Саве био је Светомир Николајевић, угледни професор опште историје и књижевности на Великој школи и велики познавалац прошлости балканских народа. Главни задаци Друштва били су усмерени ка Старој Србији и Македонији. Највећи успех друштво је имало док су књижевници Бранислав Нушић и Милан Ракић били конзули у Битољу.
"Чланови 'Светог Саве' су примењивали другачије методе од осталих друштава оног времена - слали су учитеље у села у којима је било Срба и отварали школе како би се деца учила нашој култури и језику, како би расла са свешћу да су Срби", истиче Јовичић и додаје да су се у неким случајевима овакви методи показали много ефикаснији од атентата и политичких убистава.
Појавила се нова верзија инцидента на пијаци, више о томе ОВДЕ.
Извор: istorijskizabavnik.rs
