Хрватски премијер Андреј Пленковић је све то пажљиво слушао, а онда одговорио да њихове примедбе не треба узети "здраво за готово".
Поводом најаве Хрватске да се током овог полугодишта намерава усредсредити на владавину права и боље управљање миграцијама, шведска европарламентарка Малин Бјорк је, обраћајући се Пленковићу, рекла да је лично посетила подручје на северу БиХ, на граници са Хрватском и шта је тамо видела.
"Тамо је било 10.000 незаконитих повратака 2018. године и чак 25.000 лани", поручила је Малин Бјорк и додала да је тамо отишла након што је прочитала извештај о бруталности хрватске граничне полиције.
"Морам признати да су приче понекад биле још и горе: било је рањавања и од паса, а бруталност којој сам била сведок доиста је била страшна. Цивилно друштво покушава да покаже солидарност према избеглицама, међутим они се налазе на мети", упозорила је шведска парламентарка, пренео је портал Индекс.
Додала је да "ниједна држава чланица не би требало да се понаша тако на својим границама, без обзира где се то налази".
"Заиста, томе треба стати на крај. Треба да постоји један независан механизам за праћење стања и морамо јасно рећи да Хрватска не може ући у шенгенски простор ако се не заустави таква ситуација", закључила је Малин Бјорк, иначе, чланица Клуба заступника Уједињене европске левице и Нордијске зелене левице.
Хрватски заступник ЕПП-а хадезеовац Томислав Сокол одговорио јој је да су то неистине јер извештај који је спомињала није, како је рекао, од надлежних тела, нагласивши да Хрватска поштује законе, на шта је Швеђанка одговорила да је током своје, како је казала, "врло кратке" посети граници БиХ и Хрватске и сама видела 25 "пушбекова".
Пленковићу су и други европарламентарци пребацивали понашање Хрватске према мигрантима, а он је одговорио да "Хрватска неће допустити да буде држава која ће бити неформални хотспот", да се Хрватска није као друге државе одлучила за изградњу барикада и бодљикаве жице, већ да се "хрватска, европска и будућа граница Шенгена" штити са 6500 полицајаца.
"Решење је заштита спољне границе, посебно оне између Турске и Грчке на којој креће источно-медитеранска и западнобалканска рута", рекао је Пленковић.
Додао је да и Европа може да делује на кризним подручјима с хуманитарном помоћи, економском снагом, посредовањем у сукобима и другим алатима.
Председница групе Зелених Ска Келер у ЕП-у је, након Пленковићевог представљања хрватских приоритета за председање ЕУ, говорила о извештајима о насиљу и злостављању које хрватска полиција чини над илегалним мигрантима на граници са БиХ.
Келерова је у свом обраћању на пленарној седници ЕП рекла да се приликом поступања према мигрантима на хрватско-босанскохерцеговачкој граници, уништава њихова имовина, да их туку, па чак и, како је рекла, пуцају на њих из ватреног оружја, а да хрватска влада то није ни зауставила, ни истражила.
"То није прихватљиво ни у једној чланици ЕУ, али ни у једној држави било где", рекла је Немица, па закључила: "Хрватске границе су европске границе. Што се тамо догоди је одговорност свих. Нећемо окретати главу од тога".
Пленковић је на то рекао да је Хрватска у третману миграната, да поштује све хрватске и европске законе и међународне конвенције те да ниједну од тих оптужби не треба узети, како је казао, "здраво за готово".
"То кажем као неко ко је посетио то подручје границе између Хрватске и Босне и Херцеговине и у потпуности схвата какав је терен и какви су услови", рекао је премијер и додао да се све притужбе на понашање хрватске граничне полиције истражују.
Мило звао полицију када је видео српску заставу у Мајамију, више о томе ОВДЕ.
Извор: Танјуг
