Оно што би Србију могло да остави "везану" за Кремљ је пре свега косовски проблем чије се решење, како сада ствари стоје, још не назире и који је годинама, ако не и деценијама та "тајна веза" која две државе држи једну уз другу.

Имајући у виду да ни Москва није у завидној ситуацији (не тако сјајни односи са ЕУ, а нарочито са САД), Србија је за њу, бар када је реч о Западном Балкану, једина која пружа "пријатељску руку", али, све су гласнија питања - докле ће бити тако? То пита и Америка, али и ЕУ која се свако мало осврне на блиске односе две земље, на које не гледа благонаклоно.

Колико је реално да Србија направи дистанцу, да ли ће "спустити лопту" у истицању тог пријатељства, или пак још није дошло време за попуштање руског "челичног стиска", како га многи називају? Колику улогу у свему томе има косовски проблем, и какве везе избори имају са целом причом?

Како каже Игор Новаковић из Центра за међународне и безбедносне послове (ИСАЦ фонд), неки радикалнији отклон се неће десити, нарочито имајући у виду то што је прича око Косова и даље отворена, и имајући у виду подршку и помоћ у вези са тим у међунардоним институцијама али и, како пишу страни медији, помоћ у повлачењу признања.

“Де факто, ми имамо ситуацију која траје више од 11 година, током којих Русија подржава Србију и то врло активно, нарочито у Савету безбедности УН, и то је оно што дефинише тај однос можда и највише од свега”. каже он.

Како наводи, још једна од ствари коју треба имати на уму, а која неће довести до удаљавања од Москве, јесу парламентарни избори у Србији.

“Сви политички чиниоци овде воле да "кокетирају" са Русијом, од власти до највећег дела опозиције, тако да неће бити изненађење ако такве тонове будемо слушали”, наводи он, истичући да је по његовом суду, и имајући у виду тренутне односе у свету, мало вероватно да ће 2020. година бити прекретница за српско-руске односе.

Престанак наоружавања, знак промене?

Међутим, прича он, једна ствар коју је јавност у Србији могла да чује у претходном периоду, јесте да се Србија више неће наоружавати, с тим што то треба посматрати у контексту набавке наоружања од Русије. То је, иначе, рекао председник Србије Александар Вучић.

- Можда ћемо гледати једну нову манифестацију у којој би ствари можда могле мало да се успоре - рекао је он.

Одустајање од даље набавке наоружања из Русије слично тумачи и Милан Игрутиновић из Института за европске студије. То је, према његовим речима, могућа најава за "тактичка померања" између Србије и Русије, "и врло могуће да она имају везе са америчким упозорењима".

- Косовско питање јесте једна од важних ствари, али не и једина. Видећемо и како ствари стоје када је реч о "Турском току", имајући у виду и снажан енегретски лоби, али и чињеницу да ми руски гас добијамо преко Мађарске и да смо потпуно зависни ос Русије у том смислу. Дакле, реч је и о новцу, али и о политичким интересима, што све чини однос на релацији Београд-Москва врло специфичним - појашњава он.

Улогу у свему овоме има и Америка, која важи за спонзора косовске независности и која је, нарочито у последње време, бар се тако чини, врло активна у томе да се дође до каквог-таквог решења. До које мере то иде, сведочи и податак да је именовала чак два специјална изасланика, Метјуа Палмера за Западни Балкан, и амбасадора САД у Немачкој Ричарда Гренела за дијалог Београда и Приштине.

Треба напоменути и то да САД, за разлику од раније, нису биле искључиве према томе да би разграничење можда могло да буде једно од решења.

- Структурни помаци у односима Србије и Русије не верујем да ће се десити, иако САД јесу заинтересоване да се то догоди и то није никаква тајна. Штавише, Америка кроз призму руског утицаја тумачи однос Београда и Приштине, и зато им је важно да се проблем реши. Зато су чак и пристали да причају о разграничењу, како би се све то искористило да се Србија одвоји од Русије - прича Игрутиновић, који истиче да ипак треба имати на уму да Балкан није нешто што је у фокусу ни Русије ни Америке, и да у том смислу не треба имати илузије.

"Још увек исто"

Током ове године однос Београда и Москве изгледаће, како каже, "још увек исто".

- Можда ће искочити неке изненадности, неочекиваности, као што је била афера са руским шпијуном. Ипак, Косово је доминантно, и чини ми се да ће стање остати непромено. У суштини, ситна померања да, али структурне промене тешко - закључује он.

Фински модел као решење?

Како каже бивши званичник Пентагона и садашњи директор организације "Пен Бајден центар" Мајкл Карпентер, он не би могао да предвиди да ће српско руководство одустати од блиских веза са Русијом, бар не у блиској будућности.

- Међутим, под правим околностима, мислим да је могуће да Србија следи фински модел политичког развоја и одвоји историјске и културне везе с једне, и политичко-војне везе са друге стране. Фински модел у основи укључује три ствари: реформу политичких институција ради јачања владавине права и демократских норми, пуну интеграцију са ЕУ (али не и НАТО) и одржавање блиских културних и односа између људи у Русији, истовремено супротстављајући се клептократско-ауторитарном моделу развоја Кремља - наводи Карпентер.

Прочитајте ОВДЕ какву је дипломатску офанзиву најавио Ивица Дачић у 2020. години.

Извор: Блиц