„Совјетске ракете полетеле су у олуји дима и песка и окренуле се ка израелским Фантомима који су се пробијали кроз небо. Израелске ваздухопловне снаге снажно су погодиле совјетске јединице на земљи“, прочитао је Долин, потпуно узнемиривши га.
„Седео сам тако испред екрана, кад сам прочитао да се Израел борио против Совјетског Савеза. То је отприлике као да сам прочитао да смо се борили против ванземаљаца ", рекао је он. "Никада раније нисам чуо за то, а цела прича звучала је потпуно невероватно."
Али касније је наилазио на све више сведочења са руске стране, и одлучио је да прошири потрагу.
"Прегледао сам интернет тражећи бивше совјетске војнике који су се борили против нас тог проклетог лета, а одлетео сам и у Москву да се састанем са неким од њих", каже он. Чекали су га у клубу за совјетске ветеране у московском предграђу, претрпаној малој канцеларији. Неки од њих дали су му мемоаре које су написали. Други су с њим разговарали о својим искуствима. На његово изненађење, сазнао је да се они састају једном годишње, а присуствују представници египатске амбасаде и руског министарства одбране, али када је покушао да се придружи догађају, добио је јасан утисак да ће бити нежељени гост.
Такође је отишао у Израелски национални архив, где је седео и прошао кроз сандуке препуне докумената, тражећи сведочења од пре пола века у израелским изворима.
Кад су се тачке повезале, открио је епизоду изузетно важну за недавна дешавања на Блиском Истоку. Док је углавном заборављени Рат исцрпљивања сукобио Израел и Египат једне против других, у лето 1970. године Израел се први пут нашао у директној конфронтацији са суперсилама.
Истраживање које је Долин спровео за магистарски рад у Бар-Илану сада је објављено у књизи (на јеврејском): „Суецки зид - прича о тајном рату између Израела и Совјетског Савеза“ .
Шта су руске трупе радиле у Египту тог врелог лета? Руске снаге су ту распоређене да бране интересе Москве на Блиском Истоку током хладног рата. Наиме, Русија је желела да прати изблиза америчке подморнице и носаче авиона на Средоземљу. Крајњи циљ Москве био је да буде у стању уништити америчке ракетне лансере пре него што би сама Москва била уништена нуклеарним ракетама са мору које ће Американци лансирати, уколико стигне судњи дан. 1970. године, у јеку дугог рата између Израела и Египта, Русија је почела да се брине да би Израел могао да избрише руско војно присуство у Египту и на тај начин наштети својој способности да неутралише америчку нуклеарну претњу.
Решење Руса било је блокирање израелских ваздухопловних снага с египатског неба постављањем ракетних батерија земља-ваздух уз Суецки канал.
Рат исцрпљивања изазвао је израелски одговор који је претио совјетском упоришту у Египту... Совјетски Савез је пожурио да га брани", каже Долин. који се родио у Кијеву 1981. године и преселио се у Израел са родитељима као дете. "Совјетима је претња стране силе - Израела - која је била близу непријатељске суперсиле - Сједињене Државе - почела да виси над њиховим објектима и "до неке мере прети опстанку домовине", додаје он.
У почетку су Руси притискали египатског председника Гамала Абдела Насера да смири ствари. Када то није урадио, Руси су Израелу пренели претећу поруку, захтевајући да заустави своје ваздушне нападе у Египту. „Совјетска влада сматра овај напад провокативним чином који би могао имати врло озбиљне последице. Овакве врсте агресивних операција указују на то да израелска влада наставља веома опасним путем, очигледно без разумевања куда би то могле водити овакве несмотрене акције “, наведено је у руској поруци. "Сву одговорност за последице ових акција ... сносиће израелска владу."
Министар спољних послова Моше Даиан обавестио је Кнесет одбор за безбедност и спољну политику о проблему. "Руси ... су у претходници египатских снага које се боре против нас. Руси такође имају жртава, јер се налазе на положајима који су на само 200 метара од нас. Ова ситуација ме чини тужном. Не бих изразио саучешће ... али ако су погођени, мора да постоји реакција ", рекао је.
Није се дуго чекало на реакцију. 30. јуна 1970. израелски авиони типа Ф-4 Фантом, који су сматрани најнапреднијим такве врсте у свету, први пут су оборени египатским противракетним ракетама. Три израелска ваздухопловца заробљена су у Египту, а једног је спасила израелска војска у операцији која је могла произаћи директно из холивудског филма.
Први авион који је оборен, управљао је пилот Рами Харпаз и навигатор Еиал Ахикар. Њих двоје су се на време катапултирали и пали у египатско заробљеништво. Оба су умрли прошле године. Тада је оборен Фантом пилота Иитзхак Пир и навигатора Иаир Давид. „Ракета је експлодирала врло близу авиона и очигледно откинула део репа. Авион се почео вртети, нисам имао контролу над њим “, рекао је Пир касније. И он је заробљен. Давид се успео сакрити и хеликоптером је спашен са непријатељске територије. Неки од ратних заробљеника касније су стекли славу због превода који су направили од „Хобита“, док су били у заточеништву.
Египатски војници на обалама Суецког канала, 1970.
Руски војници који су распоређени са противавионским ракетним батеријама били су ти који су оборили израелске авионе. „Испао је сценарио из ноћне море, а Израел није био у стању да издржи претњу. Фантом није успео против совјетске ракетне батерије", пише Долин у својој књизи, која такође детаљно говори о прославама руског официра, капетана Валериануса Малијаука, који је постао херој због тога што је први оборио израелски фантом. На тадашњој слици, види се како стоји поред олупина авиона, једном ногом на комаду метала.
Месец дана касније, 30. јула, ствари су ескалирале када је дошло до ваздушне борбе између израелских и совјетских авиона. Овај пут су израелске ваздухопловне снаге биле успешније. "Млазни мотори су урликали, узбуђени повици испунили су комуникацијску мрежу, а ракете које су испаљене погодиле су своје циљеве", пише Долин. "Совјети су били у невољи, нису могли да нанишане Израелце и нису открили да Фантоми или Миражи "седе" на њиховим реповима", наставља он. Битка је трајала шест минута, а на крају је у египатској пустињи срушило пет совјетских МиГ-ова. Три совјетска пилота убијена су, а два су избачена "пре него што је њихов авион постао гомила спаљеног метала".
Али неуспех је уследио после овог успеха. 3. августа, пилоти израелских ваздухопловних снага поново су наишли на совјетског непријатеља. Константин Попов, командант једне од противавионских ракетних батерија, пуцао је на авион којим су управљали пилот Игал Шохат и навигатор Моше Голдвасер. Авион је изгубио контролу и ушао у ковит. Пар се катапултирао. Кад су се приближили земљи, налетели су на митраљеску ватру. Да ли је иза тога стајао Египат или Совјети? Одговор Израелу остаје непознат. Шохат је рањен и заробљен. Голдвасер је такође затворен, мучен и умро је у заточеништву.
Одмах након што је оборен први авион, ракета је експлодирала у близини авиона пилота Ранана Немана и навигатора Јорама Ромема. Неманова рука била је сломљена, али њих двоје су се успели безбедно вратити у Израел.
Моше Дајан у Синајској пустињи, 1978.
Два команданта батерија која су била одговорна за та достигнуц́а против израелских ваздушних снага касније су примила највец́у част Совјетског Савеза. Прекид ватре потписан неколико дана касније 7. августа наводно је окончао рат исцрпљивања, али је то била увертира за још један рат.
Он каже, „Супротно службеној верзији, примирје није била израелска победа над Египтом. Управо супротно, то је био израз израелског пораза од руку ефикасне и одлучне совјетске силе. “Долин додаје:„ Суочавајући се са страшном снагом Совјетског Савеза, Израел је могао показати само релативно ограничене способности. Нашли смо се у борби против дива, и без правог војног решења. "
Суштина је, каже, да су Руси успели да држе подаље израелске ваздухопловне снаге и створили су околности за покретање рата Јом Кипур три године касније. "1973. године, када је египатска војска прешла канал захваљујуц́и напредној руској противваздушној одбрани", објашњава он. Такође напомиње да су, на срећу Израела (а можда и целог света), две стране, Израел и Русија, 1970. пазиле да ограниче обим конфронтације. То је у суштини био „тајни рат“.
Званично признање да су израелске и совјетске оружане снаге биле ангажоване у борбама присилиле би Совјетски Савез да искористи све своје могућности против Израела, што би САД заузврат морало да одговори; ограничени сукоби могли су брзо прерасти у рат између суперсила. Међутим, „све док је криза остала притајена и држала се даље од насловних страница, Совјети су могли да приуште да следе само ограничене војне циљеве. Американци би се могли претварати да се ништа не догађа и остати изван кризе. А Израел, који је знао да ће водити губитничку битку против Совјета, морао се носити само са малом совјетском снагом, а не са свом снагом комунистичке империје “, пише Долин.
"Доносиоци одлука у Јерусалиму морали су да се изборе са сукобом у коме је било немогуће победити, који би могао измаћи контроли и ескалирати у кризу с незаустављивим последицама", каже Долин. Каже да би Москва одлучила да употреби вец́у силу против Израела у ширем обиму, „ми то не бисмо успели зауставити.“ Битка би била „изгубљена од почетка“.
Овај рат, наравно, има аспект који је релевантан за Израел 2020. Географска арена је овог пута другачија - северни део земље него јужни, Сирија него Египат, али Москва је опет на страни противника Израела и успоставила војно упориште у близини израелске границе. "Руси су овде као део много већ́е игре, а истовремено се заплећ́у у локалну мочвару", каже Долин. Баш као у рату исцрпљивања, Русија је данас увела напредни систем противваздушне одбране који ограничава слободу деловања израелских ваздухопловних снага.
Постоји једна значајна разлика. Данашња Москва је под Путином у директном контакту с Јерусалимом и одржава се координација између две земље. Москва 1970. није имала дипломатске везе са Израелом након Шестодневног рата и директно је претила Израелу. Ипак, каже Долин, „последице тог тајног рата између Јерусалима и Москве и даље одјекују, као и дилеме које је створио“.
Питања која су тада постављена су такође релевантна и данас. Као што Долин објашњава у својој књизи, листа укључује следећ́е: Које су границе издржљивости када се суочите са суперсилама? У ком тренутку одлучите употребити силу против тога? Шта радите да осигурате да суперсила не окрене сву своју моћ против вас? И шта вам преостаје да урадите кад вам планови пропадну, када вам авиони буду срушени, ви сте само један корак испред катастрофе, а пријатељи су вас препустили вашој судбини?
Долин такође сматра да Израел у том погледу мора да побољша своје разумевање руског менталитета. Који је био извор непријатељства Русије према Израелу и зашто је сарађивала са непријатељима Израела? Долин сматра да Израел није добро схватио мотивације Москве и препоручује да наши лидери уче из прошлости. Каже да Израел, који је у то време био заокупљен непрекидним сукобом са свим својим суседима, није схватио да Руси размишљају и делују у другачијим, глобалним условима који обухватају нације и континенте, а не локалне земље. Другим речима, Русија је стајала уз Египат, и сада Сирија, због сложенијих интереса у много ширем контексту и нема никакве везе са арапско-јеврејским сукобом.
Нова књига је замишљена као први део трилогије. Следећ́и Долинов истраживачки пројекат бавић́е се учешћем Русије у првом либанском рату. Затим ћ́е испитати новије догађаје који су обухватали период од руско-грузијског рата 2008. преко присједињења Крима, руске војне операције у Сирији која је почела 2015. и до догађаја заказаног за касније овог месеца, када споменик жртвама опсаде Лењинграда из Другог светског рата бић́е посвећ́ен у Јерусалиму, а присуствоваћ́е председник Путин. Према речима градоначелника Јерусалима Моше Лион, меморијал ћ́е "изразити велику сродност и блиску везу" између израелског и руског народа.
Нападнута још једна база са Американцима! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Ало