Наполеон Бонапарта, Јосиф Стаљин, Адолф Хитлер и Катарина Велика успоставили су апсолутну власт у државама у којима су били странци.

Наполеон Бонапарте

Рођен је на Корзици као Наполеоне ди Буонапарте, само неколико месеци како је Француска преотела острво на Медитерану од слободног града Ђенове. Младост је провео на подручју које је контролисала Француска и њену власт доживљавао је као окупацију. Наполеонов је материњи језик корзикански, а као дечак научио је италијански. Када је напунио девет година, отишао је на школовање у континентални део земље где је научио француски језик.

Задржао је корзикански нагласак и често био на мети вршњака који су му се ругали. Чак су касније и војници којима је командовао исмијавали његов нагласак.

У тинејџерским данима сањао је независност Корзике. Године 1786. написао је да су његови сународници оковани ланцима, а Французе оптужио за пљачку и кварење народа Корзике.

Наполеон је доживео преображај након Француске грађанске револуције 1789. године. Када је његова породица 1793. године због политичких сукоба напустила оток, у потпуности је окренуо леђа корзиканском покрету за независност.

"Мали каплар" је од тог тренутка себе сматрао Французом. Прекинуо је све везе са својим италијанским пореклом и име променио у Наполеон Бонапарта. Уследио је успон младог војсковође. Године 1799. преузео је власт након државног удара и започео освајачке походе широм Еуропе.

Адолф Хитлер

Рођен је у малом аустријском граду близу Немачке. Као младић је много путовао и време проводио са обе стране границе. Након неуспешних покушаја да постане уметник, 1913. године одлучује напустити Беч и Аустрију. Неки историчари тврде да је то направио како би избегао војни рок у мултиетничким јединицама војске Аустро-Угарског Царства.

Хитлер је током Првог светског рата био војник Немачке. Касније је говорио да се "увек осјећао као Немац, никада као аустријски држављанин". Придружио се политичким активистима с којима ће касније основати Националсоцијалистичку немачку радничку странку. Након Хитлеровог државног удара у Минхену завршио је на робији. Немачке су тада хтеле да га депортују у домовину, али аустријска влада одбацила је захтев.

Хитлер је по изласку из затвора требао да спречи своју депортацију из Немачке. Одрекао се аустријског држављанства 1925. године. Следећих седам година живео је као апатрид, а Немац постаје 1932. непосредно пре кандидатуре за председничке изборе.

Тада су нацисти држали власт само у граду Брауншвајгу, где су били део коалицијске владе. Хитлер је тамо почео да ради као државни службеник па му је аутоматски додељено немачко држављанство.

1933. године је постао немачки канцелар.

Јосиф Стаљин

Рођен је 1878. године као Јосиф Висарионович Џугашвили. Управо тада је последњи део његове домовине Грузије прикључен Руском Царству. Џугашвили је потекао из сиромашне породице. Као младић говорио је грузијски, а револуционарни марксизам прихваћа током школовања у црквеној школи. Руски је почео да учи у тинејџерским данима од синова локалног свештеника. Није изгубио карактеристични нагласак, баш као ни Наполеон.

Џугашвили је као већина младих Грузијаца негодовао јер се у школи говорило на руском. Био је опчињен грузијском литературом, посебно причама о великом кавкаском разбојнику Коби који се борио против Руса. Његов је пријатељ посведочио да је Стаљина импресионирала борба за слободу грузијског народа.

Убрзо ће престати да подржава грузијску независност од Русије. Желео је да формира грузијску марксистичку странку, а да би у томе успео морао је задржати добре односе са руским бољшевицима.

Тада се у потпуности окреће Русији. Године 1912. себи даје име Стаљин - по руској речи која је синоним за челик. Написао је есеј у којем тврди да Грузијци нису нација и предложио прикључење Грузије "тековинама више културе".

Године 1921. Стаљин покреће инвазију на Грузију. Своју домовину препустио је бољшевицима и тако окончао кратко раздобље грузијске независности. Две године касније у крви је угушио антисовјетски устанак.

Током Стаљинових чистки, Грузија је пропатила више него било која друга совјетска република. Хиљаде је службеника убијено, укључујући и 425 од 644 делегата који су учествовали на Десетом страначком конгресу 1937. године.

Стаљинови сународници нашли су се међу милионима људи које је диктатор протерао у забачене делове Совјетског савеза. Током Другог светског рата 100.000 Мешкета депортирано је из Грузије у Средишњу Азију. Хиљаде људи умрло је током пута, пише Хисторy.

У данима када је осећао национални понос, најпознатији Грузијац подржавао је руску културу и утицај. Говорио је да је Русија "најреволуционарнија земља СССР-а с израженим социјалистичким идентитетом". Током мандата наредио је учење руског језика у свим школама широм СССР-а. Руси су добивали најважнија места у државном апарату, а себе је упоређивао с царевима Иваном Грозним и Петром Великим.

Успркос злоделима које је починио према властитом народу, чак 45 посто Грузијаца има позитиван став према Јосифу Стаљину.

Катарина Велика

Софија вон Анхалт-Зербст била је ћерка немачког принца. Одрасла је у Пруској, у месту које данас припада Пољској. Године 1741. њена далека рођака Јелисавета преузима власт у Русији након државног удара. Софијина мајка брзо ступа у контакт с новом царицом. Јелисавета је довела четрнаестогодишњу Софију у Русију и припрема је да буде невјеста свог нећака, наследника на престољу Петра ИИИ Фјодоровича.

Софија није губила време и врло је брзо научила руски језик. Прихватила је руску културу, а потом и православље. Када се тешко разбољела, уместо лутеранског пастора желела је исповест код православног свештеника. Године 1744., успркос противљењу свог оца, напустила је лутеранство и преузела православље. На крштењу је добила име Катарина (Екатерина на руском) по Јелисаветиној покојној мајци. Потом се венчала с Петром, а њихов је брак био пун неприлика.

Када је Петар Трећи Фјодорович ступио на престо из државног естаблишмента елиминисао је црквене вође, војне службенике и аристокрацију. Катарина се бојала развода и сковала је дворску заверу. Петар је свргнут с власти, а потом и убијен. На престо долази Катарина, а њена владавина Русијом трајала је више од 30 година. Остаће запамћена као императорка која је проширила границе Русије на штету Пољске и Османског Царства.

Катарина није била једина руска царица која се родила ван ове земље. Њен супруг Петар одрастао је у садашњој Немачкој, као и енглески краљеви Џорџ Први и Џорџ Други. Краљ Вилим Трећи Орански детињство је провео у Холандији.

Прочитајте ОВДЕ   каква је то велика претња за човечанство.

Извор: klix. ba