Неки стручњаци кажу да је косовски приступ, подржан национаним акционим планом који се бави главним компонентама од притварања до саветовања у циљу рехабилитације, јединствен знатно успешан пример у раширеној дилеми шта чинити са страним борцима ИД.
"Косово је мала земља са врло добро успостављеном друштвеном структуром", каже Дејвид Л. Филипс, директор Програма за изградњу мира и права на Институту за студије људских права на Универзитет у Комлумбији. "Тамо имате на снази систем за бављење њиховим повратком. Због тога је влади Косова прикладније да прихвати повратак, него што је то случај са већим земљама у Европи у којима повратници могу једноставно да буду апсорбовани у локалну популацију и да чине злочне, било у својој држави или на другим бојним пољима".
Косово је доминантно муслиманска земља у централном делу Балканског полуострва са процењеним бројем становника од 1,9 милиона. Између 2012. и 2015, према проценама, 355 Косовара отишло је у Сирију како би се прикључило ИД и другим сунитским милитантним групама, што је највећи број страних бораца по глави становника из једне државе који се боре у Сирји.
Приштина је прошлог априла довела кући из Сирије 110 својих држављања, од чета је било 74 деце, 32 жене и четири мушкарца. Укупан број одраслих повратника према извештајима од онда је достигао 250, у Сирији је убијено 98 њих, док се судбина десетина осталих не зна.
Леонорина прича
Леонора је једна од жена ИД која се вратила заједно са својих четворо деце из кампа Ал Хол, који контролишу Курди у североисточној Сирији, 20. априла 2019.
Леонора није желела да буде представљена својим правим именом, како би заштитила свој и идентитет своје деце. Она је рекла да је влада ставила у кућни притвор, док се наставља судски процес.
Суд је у новембру формално оптужио за припадност терористичкој организацији, али пресуда још није донета.
"Нисмо мислили да ћемо икад моћи да се вратимо. За нас, све је било готово и мислили смо да ћемо бити тамо до краја живота", рекла је Леонора говорећи о условима живота у пренасељеном кампу Ал Хол.
Она каже се осећала "као поново рођена" када су власти Приштине одлучиле да их приме назад кући.
У склопу косовске политике реинтеграције, Леонори је дозвољено да излази уз одређена ограничења и стриктни надзор. Њена деца су се већ вратила у школу уз наду за почетак новог, нормалног живота.
"Само сам срећна што су моја деца ту на време да иду у школу и што нису изгубила годину. Због тога сам врло срећна", рекла је она за Глас Америке.
Та Косоварка, сада стара 25 година, тек је била завршила средњу школу и планирала да се упише на факлутет када је њен супруг договорио да се иселе из земље средином 2014. Леонора каже да није била свесна да је њен супруг имао на уму Сирију када је брачни пар са децом одлетео са картом у једном смеру са међународног аеродрома Адем Јашари у Приштини ка Истамбулу, на рути ка самопрокламованом калифату ИС-а у Сирији, августа 2014.
"То је била ратна зона и не бих пристала да идем. Али све је било компликовано зато што он није желео да ми јасно стави до занања да идемо у Сирију", рекла је она. "Одавде, запутили смо се у Турску, у коју сам пристала да идем, а он је у последњем тренутку, након што смо стигли у Турску, одлучио да би могли да идемо у Сирију".
Супруг је убијен
На почетку њиховог боравка у Сирији, када је ИД још увек контролисао велику територију и имао ресурсе да исплаћује плате својим борцима, породица је уживала "комфорним животом", каже она. Али ствари су се промениле две и по године касније, када је њен муж убијен на бојном пољу, у време када је ИС почео да губи територије од курдских снага које су подржавале САД.
"У једном тренутку смо остали без дома и повремено су две или три породце живеле у једној кући, свака у по једној соби", рекла је она. "Наши приходи су опадали дан за даном. Последњих неколико месеци било је најгоре. Било је ужасно".
Сиријске демократске снаге, које су уживале помоћ САД, прогласиле су пораз ИС-а у марту 2019. Те снаге и даље држе око 2.000 наводних страних бораца и близу 14.000 страних жена и деце у камповима.
Косовски званичници раније су изјавили да жене и децу сматрају за "невине жртве" које су њихови мужеви одвели у зону конфликта. Премијер Рамуш Харадинај у мају је рекао да његова влада преузима пуну одговорност за своје грађане, иако ће "свако ко се врати бити предмет правосуђа".
По повратку својих грађана, косовска влада дозволила је свој деци да се врате кућама, док је женама одређен кућни притвор за време трајања процеса.
20 оптужница
Астрит Дибра из Канцеларије специјалног тужиоца Косова, рекла је да је до сада оптужено 20 жена повратница. Њих 18 је оптужено за "организовање и учешће у терористичкој групи", док се друге терете за "приступање или учешће у страној војсци или полицији, иностраним паравојним или параполицијским формацијама, у групи или индивидуално, ван територије Републике Косово".
Већина мушкараца, њих око 85, је процесуирано.
Влада је прошле године формирала Дивизију за превенцију и реинтеграцију, међумунистарску агенцију која треба да пружи подршку женама и деци повратницима. Кроз програм реинтеграције, жене и деца имају посебне образовне часове и обезбеђени су им храна и ваучери за одевање. Они у затворима подвргнути су програму дерадикализације.
Према речима Кујтима Битићија, експерта са Косова, влада Косова осетила се довољно јаком да врати своје грађане из Сирије због релативно мале и хомогене популације на Косову.
"Они су само грађани Косова, веома добро интегрисани, зато што су рођени овде и њихови родитељи су рођени овде. И то је врло мала заједница, могу рећи, па влада има врло блиску сарадњу са њиховим породицама, њиховим суседима и њиховим заједницама", рекао је Битићи.
Европске земље
Говорећи о томе због чега су друге европске земље мање вољне да преузму назад своје држављане, Битићи тврди да су "страни борци из ЕУ земаља обично људи који јесу држављани тих земаља, али чије је порекло у већини случајева из других земаља. Али у случају Косова, они су само косовски Албанци који немају двојно држављанство".
На основу владиних докумената, Битићи је установио да је најамње пет повратника било умешано у планирање напада код куће. И док су напори владе на интеграцији увелико ефикасни, он упозорава да "мала група повратника остаје високо радикализована и вољна и одлучна да нападне код куће".
Пол Мекарти, европски регионални директор у Међународном републиканском институту, каже да званичници Косова треба да обрате пажњу на фундаменталне ствари које терају многе њихове држављане у радикализацију.
И док су се неки грађани придружили ИС-у из идеолошких разлога, многи други напустили су Косово због дубоког осећања неправде и недостатка економских могућности, рекао је он.
"Екстремно је важно, када гледамо на процес дерадикализације, да такође гледамо и у јачање владиних институција на Косову, као и да одговарамо њиховим грађанима и слушамо њихове притужбе. Један извор радикализације је осећај да институције и друштво у целини не одговарају на потребе појединца", рекао је он.
Прочитајте ОВДЕ зашто је Србија центар обавештајних ратова.
Извор: Глас Америке на српском
