Ердоган је рекао да је Турска почела са слањем трупа у Либију како би помогла влади, коју предводи Фајез ал Сараџ у Триполију (ГНА), коју подржава УН, у борби против побуњеничке Либијске националне армије (ЛНА) које предводи Калифа Хафтар.
Он је рекао да Турска жели да подржи стабилност владе у тој ратом разореној и дубоко подељеној земљи, али и истакао одмах да, у складу са споразумом Анкаре и Триполија, више неће бити могуће да друге земље спроводе истраживање и бушење нафте код обала Либије.
Ердоган је такође најавио и да ће Анкара започети активности претраге и бушења залиха гаса на источном Медитерану 2020. године у складу са споразумом постигнутим са ГНА и да је њен брод "Орук Реис" већ започео истраживања.
ГНА и Анкара су још у новембру потписале меморандум о воденим границама у Медитеранском мору, али нису објавиле много детаља о томе.
Северни део територије Медитерана за који Турска тврди да на њега полаже право, обухвата и поједина грчка острва попут Крита и делове кипарске ексклузивне економске зоне.
Турска се годинама сукобљавала с Грчком и Кипром око права на Источни Медитеран. Како није потписник Конвенције УН-а о поморском праву из 1982. године, Турска не признаје ексклузивне економске зоне које су острвима додељене овом Конвенцијом. Турска и Грчка воде преговоре више од пола века како би пронашле обострано прихватљиво решење њиховог спора око поделе ресурса у Егејском мору и Медитерану.
Тензије између Турске и Грчке су у последње време и додатно повећане због експлоатирања гаса које Турска врши у источном Медитерану недалеко од обале Кипра, због чега Европска унија прети увођењем санкција Турској.
У замену за договор са ГНА, Турска шаље своје и сиријске борце да се боре против Хафтарових побуњеника.
Турски парламент је у јануару одобрио слање војске, а влада је у Либију већ послала део војне опреме попут дронова. Неких 180 турских војника се већ налази у Либији где тренирају тамошњу војску.
Ко је све присутан у Либији?
Откако је 2011. године пао лидер Либије Моамер Гадафи, држава се налази у стању сукоба више фракција које се боре за власт. Оне су се поделиле на оне које подржавају Ал Сараџеву владу и на оне које подржавају Хафтара.
Последњих година сукоб у Либији претворио се у посреднички рат, са бројним страним силама које су се придружиле ради одбране сопствених идеолошких и економских интереса. ГНА подржавају западне силе, укључујући САД, али се углавном ослања на Турску, Катар и Италију.
С друге стране Хафтар ужива подршку Египта, Уједињених Арапских Емирата (УАЕ), Русије, Саудијске Арабије, Јордана и, незванично, Француске. УАЕ је значајно помогла Хафтару ваздушном подршком и напредним оружјем, према америчким извештајима, Саудијска Арабија је Хафтара подржала великодушним новчаним средствима, а Египат је његовим снагама такође дао оружје.
Сматра се да Француска такође Хафтару пружа војну помоћ. Француске ракете пронађене су у бази ЛНА прошле године, али влада је порекла да снабдева Хафтара оружјем.
За Русију се тврди да је послала своје плаћенике у земљу.
Шта су њихови циљеви?
Турска, осим економских, има и идеолошке разлоге да подржи Сараџа и ГНА. Наиме, у ГНА се налази и једна фракција Муслиманског братства, а познато је да их Турска подржава, као што је то чинила и у Египту.
Италија, бивша колонијална сила у Либији, стабилизацију те земље сматра питањем националне сигурности. Она се клади на владу Ал Сараџа да осигура своје интересе, укључујуц́и приступ резервама нафте. Миграције су још једна брига - Рим је прошле године обновио контроверзни споразум о мигрантима са ГНА, према којем се мигранти затекнути у Медитерану враћају натраг у Либију.
Француска влада званично негира да подржава Хафтара, али сматра ратног вођу као најбољу опцију за умањивање ризика од јављања екстремиста. Француска такође има интересе за нафту у Либији.
Саудијска Арабија, Египат и УАЕ виде у Хафтару савезника против ширења политичког ислама, а посебно Муслиманског братства, које наводе као терористичку организацију.
Турска и Катар су с друге стране подршка Муслиманској браћи.
САД званично подржава ГНА, али углавном је остала ван сукоба откако је на њеном челу Доналд Трамп, мада је председник прошле године изненадио све када је у телефонском позиву похвалио Хафтара.
У међувремену, Русија је искористила прилику да прошири свој утицај у региону у недостатку уједињеног западног ангажмана.
Прочитајте ОВДЕ да ли ће Иран дати Кијеву снимке из обореног авиона.
Извор: Блиц
