Пише: Велимир Ераковић
Тако је настао Монтенегро,који лебди у ваздуху. Да би направио темељ, најлакше је било узети онај који је већ ту, српски. На силу га претворити у дукљански, отети историју и језик. Заборављамо у читавој овој причи борбу професора никшићке гимназије,хероја нашега времена да Српски остане службени и званични језик. Умјесто тога,они добијају отказе, и улазе у материјалну неизвијесност поред сигурних прихода. Моје поштовање те жртве нема границе. Пошто је отео језик, признао лажну државу Косово, на превару ушао у НАТО, на ред је дошла црква. Главна осовина у том темељу. Да ништа није случајно говори примјер професора Михаила Ђурића, академика и свјетски признатогнаучника. На једном предавању, 1971.год. говори о угрожености Срба у Црној Гори. Замислите о каквом се уму ради - тад види ово што сад имамо на дјелу. Добио је двије године затвора, од комуниста који и данас владају Црном Гором, сада већ Монтенегром. И у јеку кризе, диктатор бјежи у Мајами, а сада је у Дубаију. Не смије у своју државу, јер му више од пола земље шета. Он је власт већ изгубио,и то мирним Христовим корацима. Што се повратка тиче, ја бих му као Сердар Јанко Вукотић, краљу Николи, рекао: ,,Ајде не вртасе”.
Не врта се злотворе и слуго запада. Но срећа, умјесто муке и јада, пробуди се народи никад већи отпор тиранији и неправди. Пробудила се црногорска младост, Његошем задојена и свјесна ријечи његових ,,Младо жито, повијај класове, пређе рока дошла ти је жњетва”.
И даље вјерни народ у Црној Гори корача храбро и поносно. Слободно и усправне главе. Носећи иконе и наше српске крсташ-барјаке и тробојке у непрегледним колонама широм Црне Горе сви су се запутили ка истом мјесту - у Божију милост и Божији загрљај.
Читава ова тешка ситуација утицала је на то да у овим хладним зимским данима наша срца испуни топлином и свако српско и свако православно срце пуно је топлине и Божије љубави када гледа јединство и снагу народа утемељеног у вјери. Богоугодна ватра запаљена у част рођења сина Божијег на Цетињу и у читавој Црној Гори вечерас је букнула и достигла свој највећи пламен широм наше земље гдје млади људи из свих црногорских градова, као одговор на велику истину коју је човјечанство чуло, поручују: ,,Ваистину се јави".
А гдје се Богјавио? Јавио се управо у Црној Гори и изњесе, као и слобода у доба Петровића, Божији благослов шири и у остале српске земље. Бог се јавио кроз народ црногорски и кроз његов отпор сотони у виду безбожничкевласти и њених безумних закона.
И на крају знам да ћемо овим корацима и уз Божији благослов стићи до СЛОБОДЕ!
Ваистину се јави!
Речи Амфилохија одзвањају целом Црном Гором! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Правда
