Пише: Бен Арис за intellinews

Да ли је руски председник Владимир Путин мегаломан? Реакција коментатора на огромне промене у руској  политичкој мрежи које је председник предложио била је аутоматска и потпуно предвидљива.

Могли су се видети наслови попут “Путиново грабљење моћи”, “Путин луткарски мајстор показује да још увек има моћ да шокира” и то упркос чињеници да Путинови предлози резултирају премештањем власти натраг у Думу, тамо где и припада, и да ће се добровољно одрећи барем дела своје моћи.

Колико ће моћи задржати кључно је питање. Шта год да се управо догодило, трансформација Русије из председничке републике у парламентарну демократију није. Ипак, Путинова одлука да се одрекне дела своје моћи је без преседана, али западна нарација је толико уложила у демонизацију Путина да је постала груба редукција која приказује све у погледу Путинове личне користи.

Ево шта Запад каже:

У „Путиновој Русији“ недостаје Русија. Све што Путин ради искључиво ради у своју корист и нема другог објашњења. Могућност да Путин заиста брине за Русију и делује у интересу руског народа док покушава да обнови земљу након њеног потпуног колапса 1991. године, једноставно се одбацује.

У Путиновој Русији, Путин је мегаломан чији је сваки поступак дизајниран да повећа његову моћ и стекне више богатства.

Слабљење рејтинга Уједињене Русије

Путинова контрола над Думом заснована је на гласању Јединствене Русије, а он то остварује преко свог пуномоћника, бившег премијера Дмитрија Медведева, али она последњих година опада. 

Изборни рејтинг Јединствене Русије пао је на нови минимум од 33,8 одсто у јануару 2019. године и знатна поправка која је сада неопходна да би се омогућило да узме 50 одсто гласова готово сигурно ће довести до народних немира. Чак је и Путин то признао у свом говору о нацији 15. јануара рекавши да је народ постао више „политички зрео“.

Ово мора да је један од главних разлога зашто пребацује више моћи на Думу и вероватно намерава да дозволи да се више странака кандидује као начин да повећа привлачност владе, јер се више не може ослонити само на Јединствену Русију као на свог пуномоћника у влади.

Од Путина се сада очекује да пређе на страну према Државном савету, који чине гувернери, и даје му чврсту основу да настави да контролише земљу.

Уместо да делују преко посланика из регионалне Думе, гувернери Путину дају алат да директно делује у свим регионима Русије. 

Уставне промене

Други део напада са Запада је да је Путин непрестано у јеку промене устава како би учинио себе доживотним председником.

Промена устава којом би се укинуло правило двоструког мандата постаје све тежа и тежа. Одступање 2008. и придржавање устава Путина је само ојачало. Да је покушао то сада да промени, вероватно би изазвао јавне демонстрације великих размера. Анкете кажу да руски народ воли Путина и да му се диви, али  такође показују да су спремни за промене и да желе новог председника након што Путинов мандат истекне.

И стављање предложених измена устава на референдум – први у 23 године – само ће поново ојачати ауторитет устава. Заиста, због расположења у земљи, промене мора да стави на референдум.

Ако би једноставно дао Думи да одлучи такође може изазвати немире. Недавна анкета утврдила је да се Руси осећају све отуђеније од власти. Ове промене и референдум је прилика да се Кремљ поново повеже са све захтевнијим становништвом. И готово је сигурно да ће становништво подржати промене јер желе да окончају политику стагнације и једноставно је продати ове промене као „нови почетак“.

Референдум о Путиновим променама требало би да учврсти нови систем који он ствара.

Шта је његова мотивација?

Промене не иду у смеру стварања механизма да Путин остане на власти.

Промене су дизајниране тако да му омогуће да се повуче са власти, али да истовремено заштити своју заоставштину и осигура да систем не пропадне.

Иронија је у томе што је он изградио систем у ком је сва власт сконцентрисана око председника, али сада то мора да поништи изградњом чврстих институција које ће га надмашити.

Путин је сам те институције учинио слабима.  Сама слабост Медведева као премијера дала је Кремљу потпуну контролу над управљањем владом.

Путин сада покушава да тај систем окрене, али је у тај систем уградио место у Државном савету (или сличну полугу), одакле може да надгледа промене како би се уверио да ова транзиција не крене по злу.

То је огроман задатак и требаће му времена, што је и један од разлога што је 2020. године покренуо читав програм јер му дају четири године да управља процесом.

Путин није мегаломан. Његова главна мотивација је да Русија поново постане моћна, а истовремено је уморан од посла. Упркос потпуној контроли коју Путин има над системом последњих година, све више се склањао из свакодневног вођења земље, све више препуштајући управљање економијом либералном табору. Именовање премијера Михаила Мишустина само је повећало моћ либералне фракције пошто Мишустин припада овој гомили.

Путин се укључује само у мега-државне пројекте попут моста у Керчу до Крима, гасовода Снага Сибира до Кине, као и водећих спољнополитичких покрета у Украјини, Сирији и сада Либији.

Промене устава неће учинити Русију више демократском јер власт остаје код елите. То је део проблема. Чак и после 20 година, Путин очито још увек не мисли да је Русија спремна за те политичке реформе, чак иако је враћање власти у Думу корак у демократском правцу.

Он истовремено жели да умањи моћ председника, али жели и да он надгледа процес јер очигледно сматра да систем није у стању сам да спроведе реформе. И вероватно је у праву у вези са тим, али и он сам је крив за неспособност система да ради сам, као што је он одговоран за држање институција слабим, за концентрисање толике моћи у властитим рукама и за управљање државом на релацији бирократе-клијенти у којима је корупција систем.

Нови систем који Путин предлаже није демократски, већ је корак даље од ауторитарне владавине у којој председник има потпуну контролу над свим стварним силама.

То такође ствара механизам за бржи помак ка демократској Русији тако што све више пушта нове странке у Думи да имају стварне расправе и постају све одговорније јавности.

Руска војска добила моћно појачање у Сирији! Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Webtribune.rs