Редовна годишња анализа ове међународне невладине организације која се бави људским правима у свету обухватила је, између осталих, и државе у региону: Србију са Косовом, БиХ, Хрватску, али и Мађарску и Грчку. Ако земље бивше Југославије, према том извештају, повезују сличне унутрашње невоље, шири регион дели готово исти спољашњи проблем - мигранти и азиланти и однос према њима. Прецизније речено, замерке Хјуман рајтс воча Београду, Приштини и Сарајеву као да су преписиване када је реч о владавини права, слободи медија и процесуирању ратних злочина. Генерална оцена у најбољем случају је "мали напредак". С друге стране, ова организација није штедела ни земље ЕУ у региону, па тако у извештају критикује њихов нехумани однос према мигрантима и азилантима, а посебно се апострофирају Хрватска, Мађарска и Грчка. Ово су најзанимљивији детаљи анализе Хјуман рајтс воча за земље у региону.

ГРЧКА

Нехуман однос према избеглицама

Грчка је наставила да прима велики број азиланата, али није адекватно заштитила њихова права. У августу УН комитет против тортуре критиковао је политику грчке владе, повезану са споразумом ЕУ и Турске о блокирању азиланата који долазе на егејска острва са копна.

Почев од августа, нагло се повећао број долазака на острва, што је довело до нехуманих и понижавајућих услова у препуним острвским камповима. У време писања извештаја 37.000 азиланата, већином жена и деце, било је на острвима, укључујући више од 33.400 у камповима намењеним за смештај око 6.200 људи.

ХРВАТСКА

Ревизија историје и насиље над мигрантима

Према подацима хрватског МУП-а, у првих осам месеци 2019. године регистровано је 11.813 миграната и тражилаца азила, углавном из Авганистана, Пакистана и Турске. Тај број се повећао за више од 8.600 у поређењу са истим периодом 2018. године. У том периоду 974 људи затражило је азил, а власти су одобриле 71 захтев. Хрватска је известила да је блокирала улазак у земљу 9.487 људи у првих осам месеци 2019. Без обзира на веродостојне извештаје током године о илегалном и насилном враћању миграната преко границе у Босну и Србију, кршећи ЕУ закон о мигрантима и људским правима, Хрватска није сносила последице од ЕУ институција. Хрватска председница признала је у децембру 2018. године на швајцарској телевизији да се сила понекад користи, али је касније повукла речи.

У јануару је пројекат сећања на Холокауст који води европски универзитет утврдио да је историјски ревизионизам у Хрватској међу највишим у Европској унији. Током године у којој је било неколико насилних напада на хрватске Србе, хрватска омбудсманка и групе цивилног друштва су изразиле незадовољство због климе нетолеранције према мањинама. Између јануара и септембра 2019. године невладине организације регистровале су 39 случајева процесуирања ратних злочина против 59 оптужених пред судовима у Хрватској.

СРБИЈА СА КОСОВОМ

Добри с мигрантима, претње новинарима

Мали напредак у заштити људских права у 2019. Процесуирање ратних злочина у српским судовима било је споро и углавном без неопходне политичке подршке. Систем азила је и даље са доста недостатка. Ситуација са новинарима остала је нејасна, уз нападе и претње за извештавање о осетљивим темама. Преговори Београда и Приштине уз посредовање Европске уније остали су блокирани. Од јануара до краја августа Србија је регистровала 6.156 особа које су изразиле намеру да затраже азил, а 4.715 људи у истом периоду 2018. године. Међутим, само 161 особа је формално затражила азил. Већина тражилаца азила и миграната смештено је у 16 центара широм Србије.

У јулу Зана Цимили, новинарка Н1 на Косову, била је анонимне претње смрћу на друштвеним мрежама где јој је непозната особа поручила да има “животну жељу да убија Албанце, чак и албанско дете”. Та особа је ухапшена сутрадан, а истрага је била у току током писања овог извештаја.

Слободан Георгиев, уредник БИРН-а, у априлу је примио претње након видеа који је означио њега и друге независне новинаре као издајнике. Харлем Десир из организације за безбедност, сарадњу у Европи осудио је видео и навео да приказивање новинара као издајника може угрозити њихову безбедност.

БиХ

ЛГБТ прајд у сенци дискриминације

У БиХ у 2019. виђен је мали напредак у заштити људских права. Томе је допринело одржавање прве ЛГБТ параде иако се лезбијке, гејеви, бисексуалци и трансродне особе и даље суочавају са дискриминацијом и насиљем. Држава не успева да заштити ни жене од родно заснованог насиља нити је већина виновника одговарала. Слобода медија остаје компромитована док је процесуирање ратних злочина споро.

МАЂАРСКА

Рушење демократије и насиље према азилатнима

Мађарска влада наставила је да руши демократске институције и владавину права. У новембру је влада предложила измене управним судовима које би омогућиле државним институцијама да подносе жалбу на неповољне одлуке управних судова Уставном суду, где је већина судија блиска владајућој странци. То би могло утицати на питања попут корупције, избора и понашања полиције. У јуну је влада обновила нападе на академску слободу увођењем закона који је одобрио парламент, а који повећава државну контролу над највећом и најстаријом академском институцијом у Мађарској. Закон даје већи утицај влади на научно истраживање и финансирање. Мађарске власти наставиле су да ограничавају број азиланата којима је дозвољено да уђу на граничним прелазима на једну или две породице које траже азил недељно, остављајући хиљаде у лошим условима у Србији. Према проценама УНХЦР-а, до почетка септембра у две транзитне зоне било је задржано више од 300 људи, од којих око 170 деце. Насилно враћање азиланата у Србију остаје проблем.

Напетост између Срба и Албанаца, претње новинарима

Дијалог Београда и Приштине уз посредовање ЕУ замрзнут је у новембру 2018. године након што је Србија блокирала улазак Косова у Интерпол. Као одговор, Косово је подигло на 100 одсто таксе на увоз робе из Србије и Босне и Херцеговине. Откривање одговорних за тешке ратне злочине током 1998. и 1999. године на Косову споро напредује. Новинари су били мета претњи и застрашивања, а процесуирање злочина над новинарима је било такође споро. Напетости између Срба и Албанаца су настављене, поготово на северу. Роми, Ашкалије и балкански Египћани и даље су суочени са дискриминацијом.

Прочитајте ОВДЕ   зашто још нисмо купили С-400 иако имамо паре.

Извор: Блиц