Дакле - адреса преговарача када је реч о српској страни. Иако је ово питање практично наметнуто, то не умањује његов значај као уосталом ни исход - ко ће и заиста разговарати о такозваном темељном уговору СПЦ и црногорске државе, то јест тамошње власти. Да ли је адреса за преговоре.

Патријаршија у Београду, односно Синод или Митрополија црногорско-приморска, односно Епископски савет ЦГ и у зависности од тога ко ће сести за сто, може ли зависити какав ће положај СПЦ и добити у Црној Гори?

Усаглашено са Синодом

Дилему у изјави за "Блиц" разрешава владика захумско-херцеговачки Димитрије. Његова епархија делом је на територији државе Црне Горе и он је један од чланова Епископског савета у Црној Гори, који чине још и владике - будимљанско-никшићки Јоаникије, милешевски Атанасије, умировљени Атанасије, викар Методије и митрополит Амфилохије.

- Епископски савет као такав има пун мандат да преговара са свим релевантним институцијама о питањима која се тичу правних и других послова везаних за епархије СПЦ на територији Црне Горе. Активности Епископског савета у Црној Гори у потпуности су транспарентне и усаглашене са ставовима Светог архијерејског Синода. Дакле, не постоје апсолутно никакви дисонантни тонови између нас, епископа у Црној Гори и највиших црквених тела јединствене Српске православне цркве на челу са патријархом српским - каже владика Димитрије за "Блиц".

"Јединство наше свете цркве"

Он додаје да је "у вези преговора са Владом Црне Горе о темељном уговору са Српском православном црквом, Епископски савет у Црној Гори у потпуној сагласности са ставовима Светог архијерејског Сабора и Светог архијерејског Синода СПЦ".

- Епископски савет у Црној Гори чине епископи који своју јурисдикцију имају на простору Црне Горе на челу са митрополитом Амфилохијем и исти је основао Свети архијерејски Сабор 26. маја 2006. године - каже владика.

Он појашњава и какав је статус епархија Српске цркве, а отуда и њиховог легитимитета да одлучују о својој судбини.

- Јасно је да је свака Епархија СПЦ било где у свету правно и економски самостална и регистрована као посебно правно лице, али ниједна наша епархија не чини било шта што није у сагласности са ставовима Светог архијерејског сабора у оквиру јединствене Пећке патријаршије - поручује владика захумско-херцеговачки.

Епископ Димитрије, говорећи за "Блиц" о дешавањима у Црној Гори, каже да има жељу и потребу да захвали верном народу Црне Горе, али и широм света.

- Што су стали у одбрану своје Цркве и одбрану својих светиња и што тако сложно, мирно и достојанствено истрајавају у одбрани своје Цркве. Дубоко верујем у то да ће светлост која зрачи са лица људи у овим чудесним литијама сама по себи, ако јој останемо верни, учинити да мрак нестане, и да ћемо сви ми скупа од свега овога имати користи пошто су ови догађаји велики духовни капитал. Вера и Црква призване су да сабирају, измирују и уједињују у љубави, правди и истини, честитости и поштењу, слободне људе различитих политичких и националних опредељења и сви ми, и црквени великодостојници и политичари, требало би да послушамо овај пророчки глас народа - истиче владика Димитрије.

Он додаје да је Епископски савет захвалан и свој браћи архијерејима који су на нивоу својих епархија организовали молитвене скупове и предводили литије у знак подршке браћи у Црној Гори.

- На томе се такође показало јединство наше Свете цркве и заиста сматрамо злонамерним све коментаре и поједине наводе којима се покушавају дискредитовати како епископи тако и свенародни молитвени протести у данима када сви заиста сложно сведочимо јединство и саборност наше Свете цркве - каже владика Димитрије.

Мило заобилази спорни део Закона

Нуђење адекватне преговарачке адресе кренуло је од политичара. Међу онима који су последњих дана посебно активни је и црногорски председник Мило Ђукановић. По устаљеној матрици, он је молебане окарактерисао као политичке скупове, али и јасно поручио да се усвојени закон неће повући. У својеврсној замени теза да је неистина да се законом покушава отети имовина Српске цркве, Ђукановић ипак не пропушта да нагласи да црногорска црква постоји од 15. века, али и да истакне управо спорни део овог прописа који гласи:

- Сви верски објекти који су били имовина државе Црне Горе пре губитка њене независности и припајања Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године, а који касније нису на одговарајући правни начин прешли у својину неке верске заједнице биће препознати као државна имовина.

Чињеница је, међутим, да тензије које је покренуо Ђукановић, према оцени упућених у дешавања у Црној Гори и играње изнова на националну карту, вишедеценијском владару дижу рејтинг међу његовим успаваним гласачима. Политичке поене, наравно, не скупља само он.

Павловић: "Црногорославље"

Српска православна црква старија је од црногорске државе, а границе српског православља шире су од простора бивше Југославије, па и Балкана, каже историчар Момчило Павловић, уз оцену да Мило Ђукановић и његови следбеници манипулишу историјским аргументима и ревидирају историјске одлуке у покушају да створе "црногорославље".

Павловић каже да правно уређење односа између Цркве и државе није питање којим треба да се бави председник државе, што је у овом случају Мило Ђукановић, и додаје да власт у Подгорици води перманентну антисрпску политику са тенденцијом да се "одсрбе" припадници српског народа у Црној Гори.

Тарзан Милошевић: Последњу реч дају Уставни суд и Стразбур

Амбасадор Црне Горе у Србији Тарзан Милошевић тврди да је Закон о слободи вероисповести усвојен уз поштовање свих процедура, те да ће о њему последњу реч, с обзиром на најаве оних којих се са тим актом не слажу, дати Уставни суд Црне Горе, а у крајњој инстанци и Европски суд за људска права у Стразбуру. За односе Црне Горе и Србије амбасадор каже да, ако су тренутно оптерећени, званична Подгорица остаје посвећена развоју добросуседских односа са Србијом.

Биће литије на Цетињу! Више о томе ОВДЕ.

Извор: Блиц