Од отварања и затварања одређених поглавља, блокирања процеса, промена власти и озбиљних политичких потреса, све је стало у деценију за нама, у којој Србија покушава да постане чланица ове заједнице.  

Од када су формално почели преговори о чланству са Европском унијом, процес придруживања би могао да се окарактерише као "пожуримо полако", тврде експерти чије прогнозе о томе када би Србија могла постати чланица нису оптимистичне. Сагласни су у оцени да се то неће догодити током петогодишњег мандата ове Европске комисије.

Раније изјаве у којима се 2025. најављивала као потенцијална година приступања пала је у воду, када је француски председник Емануел Макрон поручио да Европска унија треба прво да се реформише, па да се проширује, а директне последице тога на својој кожи осетиле су Северна Македонија и Албанија, које нису добиле датум почетка преговора.

Да ли је 2025. година реалан рок после Макроновог "не" проширењу Европске уније?
Председник Макрон је јасног става, нема гледања кроз прсте, преговори дуго трају и мора се брже доћи до резултата, сматра директор Института за европске послове Наим Лео Бешири, који нам је објаснио да француски председник заправо тврди да од изласка Британије ЕУ мора преиспитати свој начин доношења одлука.

- Највећа је кривица на нама, што процес траје толико дуго, али има и оправданих разлога које су довеле до тога да скоро 20 година од самита у Солуну ми говоримо о ЕУ интеграцијама. Ту пре свега мислим на економску кризу из 2008. године, велики број ванредних избора и компликована ситуација са Приштином - изјавио је он.

У суштини, 2025. све више личи на сан, тврди он, осим уколико се у наредне три године значајно не промени став владајућих елита и не крене у озбиљне реформе. За то је потребно и разумевање процеса коју треба и опозиција да покаже.

Шта је регион радио другачије, па је брже стигао у ЕУ од Србије?

Уколико поредимо процес интеграција Србије у односу на земље у региону, главна разлика је то што је у свим земљама, осим Србије, постојао друштвени консензус за чланство у ЕУ.

- У таквој атмосфери, Словенија је завршила преговоре за четири године, а на референдуму је скоро 90 одсто гласача гласало за учлањење у ЕУ. У Хрватској је процес био оптерећен ратним злочинима и блокадом Словеније због изласка на Јадран, али је фокусираност политичке елите за чланство у ЕУ била евидентна што је резултирало да се преговори заврше за мање од шест година и да на референдуму за чланство гласа 67 одсто бирача. Црна Гора је отворила 32 од 33 преговарачких поглавља и тренутно је најнапреднија у преговарачком процесу упркос чињеници да има озбиљне проблеме у поглављима која се баве правосуђем, људским правима, политици конкуренције и заштити животне средине - објаснио је Бешири.

Ипак, он сматра да су проблеми у реформисању судства и независног рада полиције, тужилаштва и судова спречавају постојање активне борбе против корупције и организованог криминала били кочница у процесу. Наводи да би као чланица ЕУ Србија имала приступ значајно већим финансијама за развојне пројекте и њихова потрошња мора бити лишена корупције, за шта сада показује да није спремна.

- Са друге стране, политичке елите су оптерећене питањем односа Београда и Приштине и немају капацитет да воде наше друштво ка европским вредностима које смо прокламовали усвајањем устава 2006. Другим речима, лопта је у нашем терену, од нас зависи колико брзо ћемо показати да смо кредибилан партнер европским нацијама у заједничкој борби за благостање грађана - објаснио је он.

Вучић: Србија разочарана, али остаје на путу придруживања

Председник Србије Александар Вучић изјавио је у интервјуу за бриселски портал Јуроњуз да Србија остаје на путу придруживања, иако је разочарана пројектом.

Он је одбацио тврдњу да је спор процес у нормализацији односа са Приштином био искључиви разлог због којег је Србија иза "кривуље приступања", и додао да су за то криви и недостатак подстицаја ЕУ и западних савезника.

- То је углавном због односа Београда и Приштине. Међутим у исто време, чак и данас ја о томе не разговарам само са европским званичницима, већ и са америчким државним секретаром Мајком Помпеом. И питао сам га ако постигнемо споразум са Приштином, ако пронађемо компромисно решење, да ли ће то бити довољно да се придружимо ЕУ. И нико из ЕУ, или чак из САД, јер блиско сарађују, није могао да потврди да ћемо постати део ЕУ - рекао је Вучић и објаснио да то значи да Србија мора да чека на одлуку и закључак ЕУ, да ли желе да виде Србију као део Уније или не.

Хронологија отварања поглавља

Хапшењем Радована Караџића у јулу 2008. и Ратка Младића у мају 2011. стекли су се услови да се са Србијом убрзају европске интеграције.

Одмах се креће у ратификацију Споразума о стабилизацији и придруживању и 2013. све чланице ЕУ ратификују први, правнообавезујући уговор између Србије и ЕУ на основу којег се и данас привреда развија, укинуте су царине за многе производе и наши извозници имају прилику да пласирају робу на тржишту већем од 500 милиона становника. Сви подаци показују да од 2014. значајно расте извоз робе из Србије на ЕУ тржиште и данас од укупног извоза Србије више од 67% одлази у земље ЕУ што чини 11 милијарди евра.

- децембар 2015. године - поглавље 32 - финансијски надзор и поглавље 35 - остало - у случају Србије о нормализацији односа Београда и Приштине;

- јул 2016. године - поглавље 23 - правосуђе и основна права и поглавље 24 - правда, слобода и безбедност;

- децембар 2016. године - поглавље 5 - јавне набавке и поглавље 25 - наука и истраживање;

- фебруар 2017. године - поглавље 20 - предузетништво и индустријска политика и поглавље 26 - образовање и култура;

- јун 2017. године - поглавље 7 - право интелектуалне својине и поглавље 29 - царинска унија;

- децембар 2017. године - поглавље 6 - право привредних друштава и поглавље 30 - економски односи са иностранством;

- јун 2018. године - поглавље 13 - рибарство и поглавље 33 - финансијска и буџетска питања;

- децембар 2018. године - поглавље 17 - монетарна и економска политика и поглавље 18 - статистика;

- јун 2019. године - поглавље 9 - финансијске услуге;

- децембар 2019. године - поглавље 4 - слобода кретања капитала;

Поглавља 25 и 26, која се тичу науке и истраживања и образовања и културе, затворена су истог дана када су и отворена, што значи да Европска комисија сматра да нема потребе за било каквим изменама у домаћем законодавству.

Како тече процес преговора о приступању?

После позитивног мишљења и препорука Европске комисије, те закључака и препорука Савета ЕУ, Европски савет потврђује и доноси политичку одлуку да се са државом кандидатом отворе преговори о приступању. Истовремено, он позива Европску комисију да изради нацрт преговарачког оквира за преговоре са државом кандидатом са намером да се одржи прва међувладина конференција.

Први корак у преговорима државе кандидата и Европске уније је одржавање међувладине конференције која означава почетак преговора. Потом следи аналитички преглед законодавства, који се састоји из два дела - експланаторног и билатералног скрининга.

Првим Европска комисија држави кандидату представља правне тековине по поглављима, док другим земља кандидат Европској комисији представља национално законодавство.

На основу тога Европска комисија прави извештај о скринингу - којим утврђује колико је домаће законодавство усклађено са европским. У случају да ЕК закључи да је законодавство довољно усклађено, даје препоруку о отварању поглавља. У супротном, ако закључи да држава није довољно усклађена - даје мерила за отварање преговора у одређеном поглављу.

Извештај о скринингу ЕК доставља Европском савету. На основу скрининга, држава кандидат Европском савету доставља преговарачку позицију у којој представља план за испуњење критеријума, односно мерила.

Највише се траже наши пиштољи, снајпери и полу-аутоматске пушке! Више о томе ОВДЕ.

Извор: Телеграф