Пише: John Helmer
Разлика је написана на лицу премијера Дмитрија Медведева. Он сматра да је Путин уништио политичке снаге кандидата са најбољим шансама да га победи на председничким изборима 2024. године – њега лично. Привредници и владини званичници који су зависили од Медведева су то потврдили.
Медведев је изјавио: „Као Влада Руске Федерације морамо дати председнику ове земље прилику да донесе све неопходне одлуке. У датим околностима, било би исправно да цела влада Руске Федерације поднесе оставку у складу са чланом 117. Устава”.
Изгледао је и звучао неуверено да је његова оставка “исправна”.
Предлози о усвајању амандмана на Устав, које је Путин у свом говору најавио, мењају равнотежу снага између председништва и парламента. Али они такође мењају равнотежу снага између домова парламента, а такође и између централне власти Москве и региона.
Према Путину, Државна дума ће имати ново овлашћење да именује „премијера Руске Федерације, а затим све потпредседнике владе и савезне министре по препоруци премијера.
У исто време, председник ће морати да их именује, тако да неће имати право да одустане од кандидата које је одобрио Парламент“. То подразумева да ће Државна Дума моћи да стави вето на министров рад гласањем о неповерењу који председник не може да надјача. То још није сигурно. Такође је нејасно ко би превладао ако председник одлучи да разреши владу која има поверење парламента.
Кремљ је одмах сазвао оно што назива „радном групом за израду предлога амандмана на Устав“. Чланове је одабрао ручно председников кадар – „75 политичара, законодаваца, научника и јавних личности“. Кремљ је објавио фотографије, али имена још нема.
Путинови предлози стварају напредак у равнотежи моћи додељивањем домаће политике, укључујући буџет, парламенту који је изабрала влада; задржавајући одбрану, војску и безбедност и њихове буџете у рукама извршне власти. „Председник такође врши директну команду над оружаним снагама и целокупним системом за спровођење закона. С тим у вези, верујем да је потребан још један корак да би се постигла већа равнотежа између грана власти: предлажем да председник именује шефове свих безбедносних агенција након консултација са Саветом Федерације”.
Први тест шта ће овај корак значити у пракси биће именовање нових министара одбране, унутрашњих послова, спољних послова, Савезне службе безбедности, обавештајних агенција и два државна органа за спровођење закона, Генералног тужиоца и Истражни комитет.
Путинова шема такође ствара конкурентан извор законодавне моћи ширењем Државног већа и проширивањем овлашћења Уставног суда да одлучује по пријави Кремља, против парламента, као и против регионалних гувернера и регионалних парламената.
Теоретски, Путин ствара веће могућности контроле и равнотеже него што је то било раније. Разлике у погледу и интересовању стручњака, странака, фракција, војске и класа – Путинов термин – неизбежне су и природне. Гласање о усвајању предлога ће, међутим, ићи по принципу све или ништа. „Сматрам да је неопходно да руски држављани гласају о целом пакету предложених измена Устава Руске Федерације. Коначна одлука мора бити донесена само на основу тих резултата “, закључио је председник у свом говору.
Ово изгледа као референдум, али члан 136 важећег Устава је двосмислен. Измене Устава из 2008. усвојене су, не референдумом, већ гласовима Државне думе и Савета Федерације. Према тренутном уставу није било референдума.
Путин је на састанку са одлазећим министрима Медведеву рекао:
Постоји јасан председнички блок питања и постоји Владин блок питања, иако је председник, наравно, одговоран за све, али председнички блок укључује пре свега питања безбедности, одбране и слично. Господин Медведев је одувек био задужен за ова питања. Из угла повећања наше одбрамбене способности и сигурности, сматрам то могућим и тражио сам од њега да се тим стварима бави у будућности. Сматрам да је то могуће и да ћу у блиској будућности увести положај заменика председавајућег Савета безбедности. Као што вам је познато, председник је његов председавајући. Ако треба да изменимо важећи закон, то ћу учинити ускоро и желим да то подрже и посланици Државне думе”.
Појединци из владе нови посао Медведева тумаче као утешну награду за губитак трке за председника.
У политичком смислу, образложење је очигледно. Јавно негодовање владиног учинка и утицај који текући амерички рат има на домаћи раст Русије.
Подједнако је јасно да су фракција Медведева, као и проамеричке присталице иза Алексеја Кудрина из Финансијске коморе, Немац Греф из Сбербанке и Анатолиј Кубаис из високо-технолошког државног конгломерата Руснано, краткотрајни губитници реорганизације коју је Путин предложио. Краткорочни победници нису тако очигледни. Извори међу њима се питају зашто је особље Кремља оценило да би измене владиних министара требало приказати као уставну реформу.
Ови извори се надају да Путин сада доноси одлуке како би ограничио штету коју борбе фракције, током сукцесије, могу да направе у наредне три године. Ликвидација једне од фракција већ је неко време опција коју многи заговарају. С друге стране, извори истичу да ако је Путин био искрен у својој одлучности да унапреди поделу моћи са парламентарним политичким странкама, зашто је сада разрешио садашњег премијера, а није сачекао да Државна дума изгласа одобрење за новог човека по новим правилима? Ово је питање на које, како мисли већина Руса, није потребан одговор.
Изабрати Мишустина за премијера највеће је изненађење недеље. У његовој биографији стоји његово дуго технократско усавршавање у рачунарској науци и економији; његов докторат био је на тему пореске управе. Са радом у државној агенцији за порезе почео је 1998. године.
Мишустин (53) родом је из Москве, а по пореклу је полу-Јерменин; његов совјетски извод из матичне књиге рођених може указивати да је један од његових родитеља приликом рођења имао јерменско држављанство. У том случају, аутоматски би имао јерменско држављанство. Према Путиновим уставним предлозима, премијер и други високи званичници не смеју да имају „страно држављанство или дозволу боравка или било који други документ који им омогућава да трајно живе у страној држави“.
Мишустин је рекао Државној думи да ће се залагати за смањење регулаторног оптерећења за руско пословање. Фракција комунистичке партије најавила је да ће се суздржати од гласања за постављање новог премијера, јер је немогуће знати за какве се политике залаже. Сумња да ће Мишустин покушати да смањи бенефиције за социјалну заштиту је раширена. За је гласало 383; 41 уздржаних; нико се није успротивио.
Путин је раније бирао факторуме, људе чија је техничка стручност била њихова имовина, заједно са недостатком политичке јединице и изборне амбиције. Михаил Фрадков је био први, између 2004. и 2008. године; Виктор Зубков други, између 2007. и 2008. Када их је Путин именовао, они нису променили министре. Мишустин је трећи у овој линији.
Ако најави крај дугих мандата Сергеју Шојгу и Сергеју Лаврову, а генерала Валериј Герасимова замени у Генералштабу, онда Путин одлучује много више него што је до сада признао.
Грчка прави ескадрилу Ф-35 и модернизује Ф-16! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: webtribune.rs
