У покрету Самоопредељење, чији је лидер Албин Курти добио мандат да предложи састав нове такозване Владе Косова, на упит поводом Гренеловог захтева, понављају свој претходни став – да ће таксу од 100 одсто заменити са потпуним реципроцитетом на економском, трговинском и политичком плану, додајући да се реципроцитет широко примењује у међународним односима.
Ричард Гренел, који је из Приштине допутовао у Београд, изјавио је да његова улога није да притиска, него да повеже две стране како би привреде Србије и лажне државе оствариле раст. Гренел је поновио да је у Приштини на сваком састанку "ставио до знања" да таксе на увоз српске робе морају да се укину, али да "исти захтев доноси" и у Београд, да Србија мора да обустави кампању за повлачење признања.
Упитан да ли је фер да се повезују та два захтева Гренел је, на конференцији за новинаре са председником Србије Александром Вучићем, одговорио да не треба он да одлучује да ли је нешто фер или није.
"То две стране треба да просуде, ја покушавам да се усредсредим на светлију будућност за људе Србије и лажне државе а да политику оставим по страни", поручио је Гренел
Вучић не прихвата једнакост између такси и повлачења признања
Председник Србије Александар Вучић, међутим, одговара да не прихвата једнакост између такси и лобирања за повлачење признања.
"Ми имамо другачији став о признавању (тзв.) Косова од Америке и Приштине. Они желе да се та независност призна, ми не желимо. Али ми нисмо криви за увођење такси. Ни ми их нисмо уводили Приштини када је 2008. прогласила независност", рекао је Вучић.
Додаје да је посао Београда да се супротстави напорима Приштине да се учлањује у међународне организације.
Председник Србије тврди да је Београд спреман за компромисно решење и да је својевремено постојао предлог да се "направи пауза" у напорима две стране, али да је, како је рекао, Приштина то одбила.
Муја: Само либерализација виза може да повуче таксе
У Приштини за сада нема званичних коментара на Гренелов захтев упућен властима терористичке творевине.
Албин Курти, лидер покрета Самоопредељење и мандатар за формирање нове такозване владе Косова, на Твитеру је написао да су дискутовали о хитној потреби фокусирања на економски развој и отварању могућности за запошљавање.
Председник Демократског савеза Косова Иса Мустафа је навео да су се сложили да је економски развој најбољи пут напред.
Став о реципроцитету на који се позива Самоопредељење, Курти је у ранијем интервјуу објаснио речима да би његово увођење значило да оно што Србија не дозвољава грађанима окупиране српске покрајине и произвођачима у Србији, тој држави неће бити дозвољено на такозваном Косову, те да након увођења реципроцитета, такса више неће бити потребна.
Самоопредељење и Демократски савез Косова теже да формирају заједничку владу на челу са лидером покрета Самоопредељење, Албином Куртијем, али за сада безуспешно. Пред Куртијем је нешто више од недељу дана да, као мандатар нове владе, Скупштини представи њен састав.
Иако сматра да би укидање таксе допринело наставку дијалога, косовски аналитичар Арменд Муја не верује да ће то бити на агенди нове владе у првој половини ове године. Сматра да ће партије које формирају будућу владу имати велики унутрашњи притисак да та мера остане на снази.
"Биће притиска да се нешто друго понуди у замену. Сматрам да само либерализација виза може да натера будућу владу да донесе једну такву одлуку. Такса је, уз све контроверзе, инструмент који је (тзв.) Косово употребило као резултат повлачења признања, али и због тога што је популарна мера унутар земље", наводи Муја.
Лишанин: Релаксирање узавреле атмосфере
И док Приштина дуже од годину дана истрајава на такси од 100 одсто за робу из Србије и Босне и Херцеговине, мери коју је увела лажна влада Рамуша Харадинаја 21. новембра 2018. године, Београд активно у свету лобира за повлачење признања српске покрајине.
Српски шеф дипломатије Ивица Дачић рекао је у Скупштини Србије, у данима када је амерички изасланик у региону, да је кампања за повлачење признања независности такозваног Косова државни пројекат. Дачић је рекао да се нада да захтев за укидање ове кампање значи да ће и "они обуставити кампању за признавање независности Косова, јер на свакој седници Савета безбедности УН представници САД позивају све земље да признају лажну државу".
Нешто раније је за домаће медије најавио да ће и ове године бити још повлачења признања такозване државе.
Младен Лишанин из Института за политичке студије, научноистраживачке институције из Београда, сматра да није реално да Београд сада одустане од кампање за повлачење, али каже да би био спреман, као што је Александар Вучић најавио, да се о томе разговара.
Он наводи да би то могло да буде део ширег договора, у коме би Приштина привремено ставила мораторијум на аплицирање за нова чланства у међународним организацијама, а да се онда о свему томе разговара након што можда неки шири договор буде постигнут.
"Имам утисак да заправо сада није ни циљ да се до конкретног помака дође него да се представи да су обе стране спремне да раде на даљој нормализацији односа. Са једне стране, то јесте добро јер донекле релаксира иначе узаврелу политичку атмосферу на релацији Београд – Приштина", оцењује Лишанин.
Лажна држава Косово је 17. фебруара 2008. године на седници парламента прогласило независност од Србије. Влада Србије исте је вечери донела одлуку о поништењу те декларације као "противправног чина привремених институција у Приштини".
Независност Косова подржала је већина западних земаља за разлику од Русије и Кине.
Политички дијалог о нормализацији односа између Београда и Приштине почели су у Бриселу уз посредовање ЕУ 2013. године, а прекинути су када је терористичка држава увеле таксе на српску робу. У међувремену су, у октобру, уследили такозвани парламентарни избори на Косову а још увек се очекује формирање нове лажне владе.
У октобру је председник САД Доналд Трамп именовао Ричарда Гренела, актуелног америчког амбасадора у Немачкој, за специјалног председничког изасланика за преговоре Београда и Приштине.
"Евидентно је да Трампова администрација жели на овај начин да се представи као једна компетентна администрација која може да оствари спољно-политичке добитке чак иако они нису опипљиви и дугорочно одрживи", наводи Младен Лишанин.
Довољно је, додаје он, да они тако делују за потребе председничке кампање у Сједињеним Америчким Државама.
"У најбољем случају до новембра, до америчких председничких избора, а мислим да изгледи за постизање свеобухватног трајног договора, који би био наставак ових договора о инфраструктури, саобраћају и свему што се помиње, не може да уследи до прве недеље новембра и председничких избора у Америци", сматра Лишанин.
Фокус на економији
Ричард Гренел, који је амерички амбасадор у Немачкој, борави у региону два дана након што је у Берлину посредовао у постизању договора између две стране са немачком компанијом Луфтханса о успостављању авио-линије између Београда и Приштине.
Током боравка у Приштини и Београду потенцирао је на економском напретку региона и отварању нових радних места преносећи да амерички председник Доналд Трамп сматра да се политички проблеми распадају када постоји динамична економија.
У Београду је најављено да ће радне групе из Србије и са окупиране српске покрајине у понедељак отићи у Берлин како би са специјалним изаслаником председника САД за дијалог Београда и Приштине Ричардом Гренелеом разговарали о успостављању железничког саобраћаја између Београда и Приштине.
"Не само да је фокус померен са политичких на економска питања, него је и начин на који Ричард Гренел вербализује своје политичке поруке неуобичајено умерен и ублажен за његове стандарде. Он не важи за неког ко је нарочито суптилан посредник у оваквим ситуацијама и евидентно је да чини све што је у његовој моћи да околности, ако већ нису релаксиране, онда барем тако делују", наводи Младен Лишанин који се бави истраживањима међународних односа и спољне политике Србије.
Он напомиње да то што је Доналд Трамп, након потписивања писма о намерама о авио-линији између Београда и Приштине, ’твитнуо’ о томе говори да је "администрација спремна да из ове епизоде извуче неку политичку корист".
"И мислим да у том контексту има логике ово што ради Ричард Гренел, да се бави нешто мање контроверзним аспектима односа Београда и Приштине и да ни једну ни другу страну не гура превише ка неким позицијама које би онемогућавале наставак дијалога", закључује Лишанин.
Сам Ричард Гренел каже да председник САД Доналд Трамп неће дозволити да решавање спора Србије и такозваног Косова дуго траје ако не буде напретка.
Он је у Београду, на крају посете региону, изјавио да не уме да предвиди будућност, али да "осећа узбуђење и енергију" и одређени напредак.
Ако стране одлуче да више не желе да разговарају Гренел поручује да ће отићи и радити нешто друго.
Прочитајте ОВДЕ шта је митрополит Амфилохије поручио црногорским властима.
Извор: Радио Слободна Европа
