Оскар Себорер био је дете пољских јеврејских имиграната, рођен је у Њу Јорку 1921. године. Студирао је електротехнику на Државном свеучилишту Охајо, регрутиран је 1942. Радио је на Менхетенском пројекту, америчком главном тајном програму за развој атомске бомбе. Био је свједок теста Тројства (Trinity) из 1945. године, прве вештачке нуклеарне детонације, која је доказала одрживост атомске бомбе.
Био је и совјетски шпијун са шифрираним именом „Godsend“ (Богом дан), а за нуклеарни програм Совјетског Савеза био је управо то, пружио је комунистичком блоку више информација о томе како изградити напредно, високо разорно оружје од било које друге особе.
Историчари Харви Клер и Џон Ерл Хаунс открили су опсег Себорерове шпијунаже у новом раду о животу и радњи шпијуна. Они се ослањају на нов декласифицикован извештај Средишње обавјжештајне агенције САД-а у којем су детаљно описане безбројне тајне Себорера, који је побегао у СССР 1951. године.
“То је фасцинантно”, рекао је Клер за Њу Јорк Тајмс. “Нисмо имали појма да је он толико важан.”
Док је радио у Националном лабораторију Лос Аламос у Новом Мексику, Себорер је, према документима, помогао израдити неке од најважнијих карактеристика првог нуклеарног оружја, укључујући и оне које је најтеже копирати, попут кругова на њиховим детонаторима. Његови увиди помогли су инжењерима менхетенског пројекта да брзо минијатуризирају бојну главу, што је омогућило кориштење у преносивом оружју, које је на крају постављено на врх ракете и бачено из зракоплова.
Конкретно, Себорер је дизајнирао „неверојатно компликован“ окидач имплозије, што је било потребно за активирање фисијске реакције која даје нуклеарној бомби снажан експлозивни принос.
Алекс Велерштајн, нуклеарни историчар Стевенсовог технолошког института у Хобокену, Њу Џерсију, рекао је Тајмсу да су Совјети “провели пуно времена гледајући на проблем детонаторских кругова”, напомињући да је Себореров допринос “могао бити јединствен” међу свим осталим доприносима у програму московских шпијуна.
“Не знам је ли иједан други познати шпијун имао приступ оним тајнама које је Себорер имао”, рекао је Тајмсу, примећујући да су Себорер и његови другови “можда попунили празнину” за совјетске знанственике. На пример, један совјетски дијаграм нуклеарног уређаја који је Велерштајн навео у анализи из јуна 1946. – само четири месеца након што је Себорер напустио Лос Аламос – показује детонацијски круг који је јасно инспириран америчким уређајем.
Документи ЦИА-е датирају из 1956. године, четири године након што се Себорер настанио у Совјетском Савезу. Клер је рекао да је ФБИ први пут открио доказе о Себореровој потенцијалној улози у шпијунажи 1955. године, али док су други совјетски шпијуни у програму, као што је Клаус Фуц, ухапшени и њихово откриће објављено, политика из 1956. није јавно објавила овај шпијунски скандал.
Међутим, докази против Себорера такођер су били врло натегнути: документи не доказују његову шпијунажу, они само бележе оно што је могао украсти или научити Совјете, на темељу онога чему је имао приступ. Поврх свега, већ је био у Совјетском Савезу, па чак ни доношење оптужнице није било веројатно.
Документи Клер и Хаyнс напомињу да је доушник ФБИ-а у Москви известио да је Себорер рекао да ће он и његов брат Стјуарт, комуниста који га је пратио у егзилу, бити погубљени због “онога што су учинили” ако се икад врати у Сједињене Државе. У ствари, 1953. године САД су погубиле двоје осумњичених шпијуна, Јулиуса и Етел Росенберг, након што су оптужени за кријумчарење дизајна оружја, укључујући и дизајн из Менхетн Пројекта.
Совјетски је Савез детонирао своју прву нуклеарну бомбу само четири године након теста Trinity, 29. августа 1949., на полигону Семипалатинск у Казахстанском СССР-у.
О мистерији пада "кајова вориора" сазнајте ОВДЕ!
Извор: logicno. com/ Саша Ф.
