Пише: Бојан Билбија
Овогодишња посланица парламенту, судећи бар по реакцијама у западним медијима и на друштвеним мрежама, имала је разорније дејство него када је Путин говорио о крстарећим хиперсоничним пројектилима, ласерском оружју и мини-нуклеарним ракетним реакторима. Посебно им је засметало то што је најавио да ће новим одредбама бити фиксирана супремација домаћег законодавства (Устава) над страним и међународним актима – као да земље Запада, на челу са САД, већ одавно немају оваква правила. Па и више од тога: дају себи право да се мешају у унутрашња законодавства других земаља. Очито сматрају да Русији не могу бити дозвољена права која су они узели за себе.
Путинова "револуција одозго“
После најаве уставних реформи, којима се јача улога парламента и донекле смањује председничка, уз увођење у највиши правни акт досадашњег саветодавног тела, Државног савета, Западњаци су одмах „проценили“ да Путин жели да влада вечно и именује своје послушнике у владу, сузбија људска права и слободе, и све у том тону и томе слично – што само показује да их је, по обичају, још једном надмудрио. Ако су очекивали да ће руски лидер одлучне кораке да предузме пред истек мандата 2024. године, онда су били шокирани што је он повукао јаке карте већ сада. Што сведочи о томе да они, заправо, и не знају много о његовим следећим потезима.
Да ће обраћање, како су оценили аналитичари, представљати својеврсну Путинову „револуцију одозго“, знали су малобројни. Међу њима и Дмитриј Медведев. Он је одмах по окончању говора председника Русије распустио владу коју је, у два мандата, предводио од маја 2012. године. Како је објаснио, учинио је то због „фактора времена“ – имајући у виду да је са осам година на функцији постао „најдуговечнији“ премијер у новијој историји. Објаснио је да су у посланици означене крупне промене које се тичу „обнове политичког система и, у извесној мери, промене баланса власти у земљи“ и да Путин мора да има слободу „без освртања на друге факторе, укључујући и фактор владе“. Да се неће освртати превише, Путин је показао и најавом да ће Уставом бити одређено да кандидати за државне функције неће моћи да имају страна држављанства и дозволе боравка у другим земљама.
На место премијера, Путин је именовао Михаила Мишустина, широј јавности мало познатог директора Федералне пореске службе. И ово је праћено злобним коментарима да је реч о слабом човеку, бирократи без става и политичког утицаја, и све томе налик. Страни медији су цитирали опозиционог блогера Алексеја Наваљног, који је питао одакле Мишустиновој супрузи приходи од 12 милиона долара. И то је испао проблем: званично декларисани приходи, на које је плаћен порез! Путин може бити задовољан: у недостатку конкретних информација, западни медији забављају публику информацијама које им шеф Кремља даје. Њихове реакције су очекиване и предвидиве, а Путин је показао да може сваки пут да предухитри западне, али и домаће „аналитичаре“, који већ дуго нагађају о његовим будућим потезима.
Економски развој без одлагања и изговора
Реалистичне анализе не могу да избегну чињеницу да је Мишустин Путинов избор већ дуги низ година. Најмање од 2010, када је именован на чело Федералне пореске службе, где је показао изузетне резултате, сваке године увећавајући пореске приходе за петину. Конкретно, 2018. прикупио је рекордних 21,3 билиона рубаља у државну касу. У раду се ослањао на савремену технологију и дигитализацију, где је направио џиновске кораке. Сада се очекује да то уради у свим сферама живота и привреде, што је залогај који може да прогута само човек изузетних радних и личних особина. Путин, очигледно, верује да је 54-годишњи Мишустин такав. Његово именовање многи, поготово на Западу, називају „техничким“, али би он могао да одигра улогу коју је имао његов имењак Фрадков, водећи руску владу у два мандата, од 2004. до 2007. године. После тога, Михаил Фрадков стао је на чело Спољне обавештајне службе и на том месту остао низ година. Михаил је, иначе, најчешће име за руске премијере после 1991. године (Касјанов, Фрадков, Мишустин), уз два Виктора (Черномирдин и Зубков).
Избор Мишустина – доктора економских наука и, неки кажу, генија за финансије – показује и пут којим ће влада ићи: модернизација и економски развој, без одлагања и изговора. Енергични и одлучни оперативац гаранција је брзих промена, колико су оне уопште могуће у огромној земљи попут Русије. У прилог му иде још једна околност – за 10 година на челу пореске службе, Мишустин је створио моћан компјутерски систем који омогућује увид у детаље било чијег имовинског стања, све финансијске и бизнис операције, као и алгоритме који показују и најмање нелогичности у пословању. Огромно знање којим располаже Мишустин, лако се конвертује у политичку моћ, што гарантује да неће бити пуки послушник, већ човек од кога ће многи стрепети. Мишустин зна све о свакоме – и како је ко зарадио свој први, али и последњи милион. Или милијарду. И неће оклевати да то знање искористи. Између осталог, и за реализацију Путинове најаве да ће у Устав бити унето да минимална зарада у свим регионима Русије не сме бити мања од минималне потрошачке корпе. Влада ће основати економски тим који ће радити на овим пословима и предлагати неопходне законе.
Нови премијер један је од лидера у иновацијама, довевши порески систем до аутоматизације, али се оцењује да неће бити „канцеларијски миш“, већ ће Русијом управљати чврстом руком, успостављајући контролу над бизнисом и олигарсима. Предвиђају да ће бити способан да успостави добре међународне релације, у чему ће му помоћи и то што је ново лице у глобалној политици. Он је и лични друг председника Русије, са којим дуго игра у аматерској Ноћној хокејашкој лиги, коју је Путин основао 2011. године. Мишустин навија за хокејашки клуб ЦСКА, чији је и функционер.
ЦСКА се, још из совјетских времена, сматра елитним војним клубом.
Ако их именовање Мишустина није превише интересовало, осим да га без икаквог доказа, онако у пролазу, облате и представе као лопова, дотле су најављене уставне реформе изазвале салву увреда и напада на руског лидера. Што само доказује да ће Путин бити на удару Запада и западно финансиране опозиције у Русији, шта год да уради. Они називају узурпатором човека који са 70 одсто гласова победи у првом кругу избора, али и аутократом – иако је Путин предложио уставне промене за смањење председничких овлашћења и повећања моћи и улоге парламента. Ови кораци у правцу демократизације и јачања парламентаризма за њих су неприхватљиви, зато што им је јасно да тиме не слаби – већ јача државни систем Русије, стабилност и отпорност на спољне и унутрашње ударе и било какве злоупотребе, без обзира на то ко био на челу. Путин Русију спрема за време када неће бити председник, да би систем могао да функционише без њега, лидера који је подигао земљу бачену на колена од стране „западних пријатеља“.
Када за то куцне час...
Најава да ће коначну реч о уставним променама дати народ на референдуму, тумачи се као Путинова манипулација којом он, наводно, жели да влада вечно. Посебно им боде очи што је најавио уставно формализовање Државног савета, органа формираног Путиновим указом 1. септембра 2000, у чијем саставу су руски губернатори, али за сада без извршних овлашћења. У том смислу, тврдње са Запада да Путин жели да „пређе“ у Савет после истека мандата 2024. и тамо пренесе политичку моћ, представљају пуке спекулације. Ако би у Устав биле унете промене којима се Државном савету дају извршне функције, тешко је веровати да би биле веће од овлашћења председника, Савета безбедности, премијера или Федералне скупштине (Савета Федерације и Државне думе). Који ће, и када, конкретан потез Путин да повуче, у овом тренутку знају само он и неколицина људи из најближег окружења, укључујући Медведева. Не треба сумњати да ће јавност, па и западна, о свему бити благовремено обавештена. Када за то куцне час. У међувремену, нико не треба да буде забринут за Русију и њене грађане, знајући да ће, ако не Путин – онда „путинизам“ владати вечно.
Медведев остаје „човек број 2“
Путин је поднео и нацрт закона којим се уводи нова државна функција – заменик председника Савета безбедности РФ. На овом месту налазиће се Дмитриј Медведев, чиме (п)остаје Путинов заменик и најважнији човек у сфери одбране, наоружања, безбедности, дипломатије и специјалних служби. Главни задатак Медведева, бившег председника Русије и премијера у два мандата, биће јачање безбедности и војне моћи државе. Медведев остаје и лидер владајуће Јединствене Русије, цементирајући позицију „човека број 2“ у Русији. Уставним променама по којима ће скупштинска већина бирати и разрешавати премијере, министре, судије и друге кључне руководиоце, лидер најмоћније партије у Думи вући ће све конце у политичком животу земље. На тако осетљивом месту Путин може да рачуна на потпуну оданост само неколико људи, један од њих је свакако Медведев. Јачањем положаја парламента, јача и моћ Дмитрија Медведева, а при том он неће морати више да се бави оперативним радом у влади, већ ће, под његовим и Путиновим надзором, то прећи у надлежност Мишустина.
Хамас одбацио Трампов план за Блиски исток. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Печат
