Истраживачка лабораторија УСАФ константно ради на хиперсоничном оружју замишљеном да се развије у наредних 10-15 година, како би се „прошириле могућности мисије УСАФ-а“ у наредним деценијама, како се све више ограничавају могућности напада САД-а.
Пентагон агресивно подстиче развој хиперсоничног наоружања, посебно након што је руски напредак у овој области оставио САД у заостатку.
С обзиром на импликације повезане са лансирањем оружја које може да путује брзином и до пет пута већом од брзине звука, у току је низ програма (наводно је у току око осам америчких хиперсоничних програма).
Тренутно, најоптимистичнија процена је да ће почетни скуп примитивнијих хиперсоничних оружја у САД-у бити оперативан за неколико година. Крајем јуна 2019. године, УСАФ је извео прва тестирања лета свог прототипа хиперсоничне ракете.
Упркос одређеном почетном успеху у основном тестирању и развоју хиперсоничног оружја, остаје још много посла када је у питању технологија потребна за тренутно и будуће хиперсонично оружје.
Стварање оружја са брзином летења и до пет пута већом од брзине звука, првенствено се ослања на његову способност да преживи и неутралише (или бар минимизује) топлоту створену при екстремним брзинама.
Подручје фокуса односи се на неколико сложених аеродинамичких изазова, као што је управљање протоком ваздуха који окружује летелицу током лета.
Карактеристике протока ваздуха путање лета хиперсоничног оружја у великој мери утичу на одрживост и стабилност система – од којих се већина односи на температуру, јер прекомерна топлота при таквој брзини може да спали оружје.
Повећана топлота доноси и друге изазове, јер повећава топлотни траг оружја, олакшавајући откривање и праћење. Из тог разлога, хиперсонично оружје – и ИЦБМ такође – конструисани су од специјално израђених материјала, отпорних на топлоту.
Много хиперсоничног оружја конструисано је као оружје које користи кинетичку енергију, што значи да неће користити експлозив, већ ће се ослањати на брзину и силину удара за уништавање циљева. Поред тога, хиперсоничне ракете такође могу да буду наоружане и нуклеарним и конвенционалним бојевим главама.
Оружане снаге САД-а тренутно су суочене и са тактичким и стратешким импликацијама хиперсоничног оружја. Како борбени авиони могу да маневришу не би ли избегли утицај хиперсоничних САМ-ова, које Русија већ поседује?
Штавише, сателити са ниском орбитом, ИЦБМ-ови и оружја балистичке ракете, као што су пресретачи на тлу, такође су рањиви. Варијабле на основу којих хиперсонична оружја мењају ратовање у основи су неограничене. Опасне импликације за агресивно ратовање у западном стилу су изузетно озбиљне.
Тренутно горе поменуто оружје које САД развија може достићи брзину од пет Маха, што једва да спада у хиперсоничну категорију. Са друге стране, Русија је већ поставила и ХГВ (хиперсонске глисере) и ХЦМ (хиперсоничне крстареће ракете), постављене и на бродове и на земљу, као и оне за ваздушно лансирање.
Најважније руско хиперсонично оружје, Авангард ХГВ може да путује брзином од 27 Маха, док је америчка АХВ (Напредно хиперсонично оружје) ХГВ способна да лети само осам и тек треба да уђе у службу (вероватно средином 2020-их). Руска хиперсонична ракета Кинжал (распоређена у 2017. години) има брзину од 12 Маха. Амерички еквивалент, АГМ-183А АРРВ, једва се уклапа у категорију са својом брзином од пет Маха.
Са друге стране, Русија је једина земља која има могућност размештања хиперсоничних противградних и крстарећих ракета на броду. Циркон ХЦМ (хиперсонична крстарећа ракета) је хиперсонично оружје брзине девет Маха, због чега је било која озбиљна пројекција морнаричке снаге практично немогућа за агресивне НАТО планере.
САД већ деценијама покушавају да створе хиперсонично оружје као део помпезно најављеног програма ПГС (Prompt Global Strike). Међутим, након низа неуспешних тестова, програм је обустављен у 2012. Најоптимистичније процене су да САД заостају за око 5-10 година за Русијом. Ипак, то је само у вези са размештањем хиперсоничног оружја.
САД-у ће требати много више времена да се избори са огромном предношћу Русије у оружаним способностима. Штавише, Русија одавно поседује тактичке хиперсоничне ракете на земљи – Искандер (распоређена крајем 2005 / почетком 2006). Њена брзина је шест Маха и има домет нешто мање од 500 км. Поврх свега, Русија већ развија антихиперсоничне радаре и САМ-ове.
САД су потрошиле трилионе на одбрану од балистичких ракета око Русије, што је много теже него покушати мецима одбранити се од метака. Док се брзина метака мери у стотинама метара у секунди, балистичке ракете лете километрима у секунди.
Замислите метак који би могао да избегне ваш метак. То су заправо хиперсоничи. Чак и Пентагон признаје да ће достићи тренутне руске могућности тек за 15-20 година.
Али, нико не сме да одговори: Шта ће Русија тада имати?
Изашао први снимак Сиријске арапске армије у ослобођеном граду који можете погледати ОВДЕ.
Извор: Webtribune.rs
