Како бисте окарактерисали ниво руско-српских односа у области војнотехничке сарадње и када је почела да се развија?
Руско-српски односи су дубоко пријатељски и партнерски. Војнотехничка сарадња с Републиком Србијом траје већ дужи низ година и налази се на високом нивоу. Република Србија је опремљена значајном количином раније испоручене војне опреме руске (совјетске) производње: разни противракетни системи, летелице и хеликоптери.
Главни подстицај за развој билатералне сарадње у тренутној етапи били су наши односи поверења и, као резултат истих, потписивање уговора о набавци хеликоптера Ми-35М и Ми-17В-5, као и испорука авиона МиГ-29 Србији. Уједно, хеликоптери М-35М су већ испоручени.
Потпредседник Владе Руске Федерације Јуриј Борисов недавно је рекао: „Чињеница да наруџбина Војске Србије од 30 хиљада припадника износи више од 600 милиона долара – говори много. Имајући у виду бројност војске, слична наруџбина не постоји ни у једној земљи на свету.“ Шта обухвата наведена наруџбина?
Тренутно је Република Србија главни увозник руског оружја у региону Европе. Наруџбина укључује испоруку производње наоружања и војне опреме. То је, као што сам горе напоменуо, реализација уговора о набавци савремене хеликоптерске опреме и уговора о набавци ракетних система противваздушне одбране „Панцир-С1“. Поред тога, значајан удео у српској наруџбини заузимају услуге након продаје, сервисирање раније испоручене опреме и њене модернизације.
Упркос отвореном притиску на наше српске партнере, чак до позивања на потпуно одустајање од војнотехничке сарадње с Русијом, она се и даље динамично развија.
Као потврда наведеном служе и комисије за војнотехничку сарадњу које су регуларно одржаване. У јуну 2019. одржан је редован састанак у Казању, следеће године ред је да Србија одржи састанак овог главног међувладиног радног тела у области војнотехничке сарадње на својој територији.
Пре две године, како су пренели српски медији, изјавили сте да Русија „разматра могуће испоруке“ противавионских ракетних система С-300 Србији и да су „српски партнери тренутно заинтересовани за снабдевање дивизионом С-300. О овоме разговарамо“. Истовремено, у јулу прошле године, медији су објавили да је Русија добила званични захтев од Србије за куповину система С-300, а Федерална служба за војнотехничку сарадњу Русије навела је да је „ово питање ван дневног реда руско-српских односа када је у питању сарадња у области одбрамбене технологије“. Каква је тренутна ситуација по том питању?
Као што знате, Русија и Србија закључиле су уговор о испоруци ракетних система противваздушне одбране „Панцир-С1“. Наведено ће бити у потпуности извршено у складу с договорима две стране.
Што се тиче осталих система противваздушне одбране, пре започињања суштинских преговора, према постојећој процедури, требало би да добијемо званичан упит партнера – тзв. „захтев“. Дакле, званични „захтев“ за набавку система противваздушне одбране С-300 није стигао из Србије. Мада, не искључујем могућност да код партнера постоји интересовање за овај систем, јер је у више наврата доказао своју ефикасност у арсеналу руске војске и националних армија других земаља.
Ако српска страна званично изрази интересовање за набавку С-400, да ли ће добити позитиван одговор Москве?
С обзиром на висок ниво билатералних односа између наших држава, нисмо затворени за дијалог. А ако добијемо одговарајући званични захтев, не видимо препреке и спремни смо да размотримо наведено питање на прописани начин. Треба имати на уму да није примљен поменути званични захтев српске стране, а потражња страних купаца за системом противракетне одбране С-400 је веома велика. То јест, чак и ако постоје договори, наведено питање нема блиску перспективу. Сачекаћемо и видећемо.
Специјални изасланик САД за Западни Балкан Метју Палмер претио је Србији санкцијама због војнотехничке сарадње с Русијом. Како коментаришете његову претњу? И да ли мислите да би Београд у светлу ове претње могао да одбије даље продубљивање војнотехничке сарадње између наших земаља?
Као што је већ напоменуто, наше земље су повезане односима стратешког партнерства, блиског пријатељства и међусобног разумевања братских народа. Врховно руководство Србије више пута је изразило намеру да развија војнотехничку сарадњу с Русијом. Немамо разлога да сумњамо у то. Мислим да ће Србија наставити да успешно брани свој суверенитет у обезбеђивању националне безбедности, као и многе друге државе које се рационално приближавају питањима јачања своје одбране.
Какве су перспективе за војнотехничку сарадњу наших земаља и од чега ће највише зависити – од новца или од политичке воље?
Сарадња Русије и Србије првенствено се заснива на дугогодишњим пријатељским везама. Поред тога, заснована је на принципу обостране користи, како у политичком, тако и у економском смислу.
У перспективне пројекте сарадње уврстићу и набавку савременог оружја, о чему сам говорио раније. Накнадно ће до изражаја доћи организација њиховог висококвалитетног и благовременог сервисирања након продаје и модернизација претходно испорученог наоружања и војне опреме.
Сигуран сам да партнерство између наших земаља има широке и дугорочне перспективе.
Основана групација Одбрамбена индустрија Србије! Више о томе прочитајте ОВДЕ!
Извор: pecat.co.rs
