Америка, односно Пентагон, оправдава убиство наводима да је Сулејмани планирао напад на америчке дипломате и остале америчке службе у Ираку и целој тамошњој регији.
- Сулејмани је организовао нападе на коалицијске базе у Ираку задњих неколико месеци - тврде у Пентагону, пише CNN.
Чарлс Листер, водећи аналитичар иранске политике у регији каже да овај напад по стратешкој важности, али и свега што би могло уследити након њега, надмашује чак и убиства Осаме бин Ладена и Абу Бакр ал-Багдадија, оснивача Исламске државе.
- Америка и Иран већ месецима играју опасну игру 'враћања мило за драго', а ово је огроман корак према ескалацији односа - рекао је за CNN.
Ни други аналитичари не налазе никакво оправдање за овај потез, а Бен Фридман из канцеларије за обрамбене задатке у Вашингтону истиче да је напад и убиство тотално непромишљен и неразборит потез, нарочито у светлу чињенице да Американци у тој регији немају довољан број снага које би се могле носити с потенцијалном одмаздом.
Наиме, тешко је за очекиват да Техеран неће на неки начин одговорити на убиство свог најбољег и моћног генерала, јер су већ задњих месеци улазили у сукоб с САД-ом око танкера с нафтом у Персијском заливу.
У јуну прошле године, на врхунцу сукоба и напада на танкере у Хормушком теснацу, Трамп је одобрио ограничени напад на Иран након што је Иран оборио америчку беспилотну летелицу, али се дан касније предомислио.
Политички аналитичари су тада спомињали три разлога због којих би Америка без проблема ушла у рат с Ираном:
- Иран се приближио производњи нуклеарног оружја
- ако САД одлучи збацити режим
- Иран покреће велики напад на Американце (што сада Пентагон наводи као разлог због којег је убијен Сулејмани)
Управо је ова задња опција била опција коју су аналитичари сматрали најизгледнијим разлогом због којег би САД и Иран ушли у рат, а и историја односа говори у прилог тој тези. Иран је наиме бомбардовао америчке морнаричке базе у Либану 1983. и тада су били више од 600 америчких војника у ирачком рату.
Шта би Америка радила у случају рата с Ираном?
Америчка стратегија би свакако укључивала кориштење својих надмоћних ваздушних и морских снага како би поразили Иран, а Трамп је већ раније дао наслутити да не би користио копнене снаге.
Америчка војска би бомбардовала иранске бродове, све приземљене ратне авионе, седишта с наоружањем, нуклеарне базе, базе за војне вежбе, те би покренула низ сајбер напада на већину иранске војне инфраструктуре, пише Воx.
Циљ би био деградација иранске војске већ првих дана сукоба, како би се Техеран све теже опирао америчким нападима. То наравно не би било довољно за победу, нити би Иран одмах прогласио капитулацију, каже Мајкл Хана, стручњак за Блиски исток.
Ваздушни напади би сигурно оставили стотине мртвих иранских цивила, што ће само додатно појачати мржњу иранског друштва према Америци и појачати њихову лојалност иранском режиму, упркос грозном односу режима према свом народу задњих деценија.
Стручњаци упозоравају да је инвазија на Иран врло рискантна, јер ће сваки покушај инвазије Иранци врло брзо приметити и нема простора за нека изненађења. Осим тога, Иран данас има три пута више људи него што их је имао Ирак 2003., када је почео рат.
Надаље, Иран је три пута већи од Ирака, а и географија је на иранској страни. Напад с авганистанске стране значило би ићи преко две пустиње, а напад са западне стране могао би створити проблеме с Турском, иначе НАТО-овом савезницом.
Американци би могли да нападну Иран онако како их је напао Садам Хусеин за време иранско-ирачког рата, преко водених пролаза на југозападној граници.
Но, то и није баш тако лако, јер је то подручје које Иран може врло лако заштити. Стога није чудно да су још 2011. војни стручњаци Иран прогласили "неосвојивом тврђавом".
Уколико Трамп заиста одлучи покренути инвазију, према Воxу, требало би му 1,6 милиона војника како би заузео главни град и државу, што је бројка која би јако надмашила америчке могућности и капацитете које тренутно има у својим војним базама у регији.
За поређење, Америка није имала никада више од 180.000 војника у Ираку.
Осим тога, ту је и цена људских живота. Рат двеју држава довео би до стотина хиљада жртава, а када би инвазија укључила насилно мицање иранског режима с власти, сукоб би могао оставити и милионе мртвих.
С друге стране, Европска унија ће се сигурно изјаснити против рата двеју држава, који би могао довести до још једног великом мигрантског таласа према европском континенту, који је већ сада под великим притиском избеглица из сиријске кризе.
Шта би Иран радио у случају рата с Америком?
Пнезионисани генерал Винсент Стјуарт један је од највећих стручњака за ирански војни сектор и тврди да би Иран сигурно избегавао директне операције.
- Иран ће покушати изазвати огромне трошкове на глобалном нивоу, напали би америчке интересе сајбер нападима, па можда чак и терористичким како би проширили конфликт изван својих граница и тиме изазвали међународну заједницу да од Америке затражи заустављање својих напада - истиче Стјуарт.
Другим речима, Техеран се не може носити с америчком војном силом, али може прошити хаос на цели Блиски исток, па и свет у нади да ће након тога бесна међународна заједница тражити од Америке да се повуче. Теорија звучи као јако захтеван задатак, али стручњаци верују да Иран има способност и капацитет за узроковање такве врсте штете.
Осим тога, Иран има јако широку мрежу својих људи и елитних јединица у целој регији и може их врло брзо активирати за убијање америчких војника, дипломата и држављана Америке било гдје на Блиском истоку. Америчке снаге су тренутно на том подручју мале, нису добро заштићене и немају добру подршку, због чега су лака мета. САД имају хиљаде својих грађана у Ираку, од којих многе раде на подручјима где је јака иранска милиција. То су све амерички цивили који одржавају разне пословне односе с Ираком.
Мете иранских напада могли би бити и амерички савезници, попут Израела, којем је највећа претња Хезболах у Либану, а којег Иранци јако подржавају. Уосталом, ту смо причу већ чули 2006. године - месец дана је трајао мали рат између Хезболаха и Израела, када су припадници Хезболаха испалили више од 4000 ракета на Израел, а Израел узвратио са 7000 бомби и пројектила на Либан.
Али, то није све. Иран чак може навести неке терористичке организације и остале савезнике на нападе унутар Саудијске Арабије, Уједињених Арапских Емирата и осталих земаља у Заливу.
Стручњаци подсећају да Иран сигурно има "спаваче" по Европи и Јужној Америци, које такође може активирати по потреби. Нешто слично су већ извели 1994. године када су извели бомбашки напад на јеврејску заједницу у Буенос Аиресу и убили 85, а ранили 300 људи.
Но, и након свих ових опција, она најгора и најпроблематичнија је огромна иранска мрежа сарадника у западној Африци. Америчке снаге су најмање припремљене баш за борбу на том подручју.
Међутим, Иран има још асева у рукаву. Иран је наиме једна од највећих сајбер претњи Америци. 2011. године Иран је напао више од 40 америчких банака, укључујући JPMorgan Chase и Bank of America. Годину дана касније убацили су вирус у компјутерски систем компаније Saudi Aramco, највеће заливске нафтне компаније и избрисали им хиљаде докумената и е-маилова. Успели су напасти чак 75 посто њихових рачунара, а све избрисане документе заменили су сликом америчке заставе у пламену.
Очистићемо регион од подмуклих звери! Прочитајте ОВДЕ шта је још Иран поручио Америци и Трампу.
Извор: 24sata. hr
