Брисел, каже Лес, у овом тренутку нема шта да понуди ни једнима, ни другима.
Он сматра да упркос дипломатским иницијативама, па чак и да оне доведу две стране за преговарачки сто, решење косовског проблема није извесно у скорије време.
“Иницијатива о обнављању саобраћајних веза између Србије и тзв. Косова је израз жеље САД да утичу на коначни статус тзв. Косова. То је мали корак у процесу за који се САД нада да ће водити укидању приштинских такси, обнављању преговора о косовском статусу и постизања договора између Београда и Приштине, под условима под којима Србија признаје тзв. Косово”, објашњава Лес.
Он сматра да председник Србије Александар Вучић у Гренеловим иницијативама види шансу да се укину таксе и да се поспеши његов концепт о Балканској економској зони са Србијом у центру, као и одржавање добрих односа са САД, које су му, каже Лес, потребне да разреши косовско питање, уз уважавање његових предуслова.
С друге стране, каже Лес, Хашим Тачи жели да потврди своју улогу легитимног представника косовских Албанаца у дијалогу са Београдом, с обзиром на претње Аљбина Куртија да ће га уклонити из дијалога и потпуно склонити са позиције власти.
“Гренелове иницијативе не могу да направе велике промене у стварности. Они који путују на линији Београд-Приштина су углавном Срби који живе на КиМ и који путују аутобусом, посебно они на северу од реке Ибар, који у суштини и избегавају Приштину”, сматра Лес.
На питање како коментарише то што је Гренел рекао да амерички председник Доналд Трамп неће прихватити да се дијалог одужи, без напретка, Лес каже да је за америчког председника и његову администрацију тзв. Косово мали приоритет и да управо због тога Вашингтон не жели да троши време и енергију на томе, поред важнијих проблема, попут претњи Кине и Ирана.
“Вашингтон само жели да Албанци прихвате компромис, Србија да призна тзв. Косово и да се обе земље придруже НАТО. САД верују да ће на тај начин учврстити границе у региону, затворити га у америцку орбиту и неутралисати утицај Русије”, истиче Лес.
Коментаришући улогу ЕУ у дијалогу, он сматра да је Брисел практично одустао од дијалога између Београда и Приштине још прошле године када је повукао своју понуду за учлањење земаља са западног Балкана.
“Учлањење у ЕУ и обећања, попут мира и просперитета је све што је Брисел могао да понуди грађанима региона у замену за прихватање нелегитимних решења која претпостављају спајање различитих нација и присиљавање да деле власт у нефункционалним мултиетничким земљама попут БиХ и тзв. Косова”, сматра он.
Лес каже да ЕУ може врло мало да понуди региону осим новца, и да је јасно да Србија неће одустати од КиМ за пар стотина милиона евра.
Упитан како ће се даље развијати догађаји око решења косовског проблема, Лес каже да ће САД наставити да раде на томе да се повуку таксе, али да, и када би се обе стране вратиле за преговарачки сто, он не види да је решење на видику.
Како каже, косовски Албанци одбацују понуду "подела у замену за признање", док, са друге стране, не постоји подстицај за Србију након што је ЕУ затворила врата за нова проширења.
“Косовска драма може се завршити само на један начин. Север Косова да иде Србији, а југ Албанији. Свако ко добро разуме политичко окружење у региону дочи ће до овог закључка”, сматра Лес.
Каже да ће касније то бити и суштинска улога Вашингтона "да подстиче Косово да се уједини са Албанијом", јер "Приштина не жели да прихвати услов Србије о подели, а без поделе дуж реке Ибра значи да до признања неће ни доћи".
“Без признања та територија не може да се развија нити политички, нити економски. Ако је тај циљ недостижан, не постоји друга могућност за Приштину осим да тражи уједињење са Албанијом што ће се на крају и догодити”, понавља Лес своју више пута пласирану тезу о томе како он види крајњи геополитички исход питања Косова и Метохије.
Он каже да још није јасно у ком временском оквиру би тај процес текао и под каквим околностима.
Сматра да је могуће до тога доћи на више начина, односно да Приштина преузме иницијативу о уједињењу, а да Србија једнострано заузме север Косова, што ће, додаје он, довести и до размене становништва између Прешевске долине и југа Косова.
Друга могућост је, каже Лес, да се Србија и Албанија договоре и да споразумно поделе Косово у оквирима интегрисаније балканске економске зоне.
Он закључује да ће се томе успротивити неке западне земље, али да ће већина њих касније то препознати као разуман одговор за косовско питање.
Прочитајте ОВДЕ зашто Кадри Весељи неће на састанак са званичницима ЕУ.
Извор: Танјуг
