Због тога се сада поново стрепи да би могло да се прекине крхко примирје успостављено 12. јануара.
У саопштењу мисије ОУН у Либији се не говори која конкретно земља крши ембарго већ се само тврди да страни плаћеници добијају оружје и муницију као и савремену војну технику. Осим тога, тврди се да ембарго управо крше земље које су учествовале на берлинској конференцији!
Плаћеници ратују на обе зараћене стране тако да може само да се нагађа ко то крши ембарго. Посматрачи ОУН су последњих десетак дана регистровали многобројна слетања теретних авиона на аеродроме у Либији и на западној и на источној страни земље.
Ембарго на продају и доставу оружја у Либију био је први пут донет 2011. године, али ни тада се одлука ОУН није поштовала. Велики је проблем што представници зараћених страна у Либији нису желели да заједно седну за преговарачки сто у Берлину 20. јануара. После конференције у Берлину у Бриселу су министри спољних послова чланова ЕУ такође расправљали о ембаргу на испоруку оружја Либији.
Офанзиву на Триполи, фелдмаршал Халифа Хафтар, који је на челу либијске нацоналне армије, почео је у априлу 2019. године. Али крајем новембра Турска је потписала договор о војној сарадњи са владом националног јединства из Триполија на чијем је челу Фајез Сараџ. У јануару је турски парламент одобрио слање војске у Либију. Добро упућени тврде да су то исламисти који су минулих година ратовали против регуларних јединица председника Асада у Сирији.
Премијер Сараџ инсистира да фелдмаршал Хафтар повуче своје јединице на позиције на којима су били у априлу 2019. Није тајна да Сараџ има подршку Турске и Катара, а фелдмаршала Хафтара подржавају Египат, Арапски Емирати, али и Русија.
Председник Турске Ердоган је оптуживао Египат, Француску и Емирате да достављају оружје јединицама фелдмаршала Хафтара. Што се тиче Руса, Ердоган је тврдио да у Либији на Хафтаровој страни ратује око две хиљада плаћеника руске приватне војне компаније "Вагнер". Али Ердоган подржава јединице "Муслиманске браће" коју у Русији сматрају терористичком организацијом.
Неспорно је да у Либији постоји двовлашће. Јединице фелдмаршала Хафтара могу да блокирају извоз нафте из главних лука Либије. Зато је на конференцији у Берлину било речено да је недопустиво да се нападају објекти либијске нафтне инфраструктуре.
Аналитичари тврде да је један од главних мотива великог броја умешаних земаља у Либији тај што је она богата нафтом и гасом, па тамошње ратовање многи анализирају кроз призму својих краткорочних и дугорочних интереса.
Контрола
- У садашњој ситуацији фелдмаршал Хафтар (на слици) контролише 80 одсто територије Либије - каже директор московског Института за изучавање Блиског истока Јевгениј Сатановски.
- А тамо, на терену, међусобно ратују племена, исламске групе и кланови.
Прочитајте ОВДЕ како је САА ослободила Марат ал-Нуман.
Извор: Вечерње новости
